LJUDI S TRI OKA(9) – Vasilije Vasa Dučević – SVETKOVINA ŽIVOTA

Novosadski sudija Vasilije Vasa Dučević je sve slobodne časove koristio za osvajanje planinskih vrhova, fotografisanje njihovih lepota i uživanje u tim darovima prirode sa svojima najbližnjima.

Danas svaki klinac nosi oko vrata foto aparat i donosi sa izleta hrpu fotografija kao nepobitne dokaze uzbuđenja koje je doživeo u susretu s prirodom. A ne tako davno foto tehnika je bila dostupna samo imućnijem svetu koji je mogao da za taj „luksiz“ izdvoji pozamašna sredstva. „Ozbiljniji“ fotoaparati bili su dostupni i članovima brojnih fotoklubova, ali, trebalo je imati strpljenja da se stigne na red jer su spiskovi korisnika bili dugački. Preduslov za korišćenje klupskog aparata bio je i položeni fotoamaterski ispit koji je bio ravan ozbiljnijem ispitu na fakultetu. Trebalo je odgovarati na niz stručnih pitanja tročlane komisije sastavljene od eksperata za optiku, foto-tehniku i osnove likovnog vaspitanja.

Pogled sa visine

Vasilije Vasa Dučević, sudija Višeg privrednog suda u Novom Sadu, bio je šezdesetih godina prošlog veka, predsednik Foto kino kluba „Branko Bajić“, nastavljača tradicije Novosadskog foto kluba, osnovanog 1901. godine, jednog od najstarijih foto klubova na Balkanu. U njegovo vreme novosadske fotoamatere su obučavale legende vojvođanske fotografije Rodoljub Malenčić, Geza Barta , Djula Brežan, Ana i Stevan Lazukić, Novak Živković, Dobrivoje Antić, Nikola Vidalina, Slavko Bubnjević…Kupski fotoaparat marke „Retina“ čekao se i po nekoliko nedelja, a mogao se dobiti samo sa potvrdom da je korisnik položio ispit i da je sačinio plan snimanja isključivo za učestvovanje na izložbama fotografija.

– Trebalo je videti sjaj u očima, naročito mladih, kada su prvi put potpisivali revers i dobili skupoceni aparat u ruke. Klub im je obezbeđivao filmove i omogućavao rad u laboratorijama za razvijanje filmova i izradu izložbenih fotografija. Uspešni izlagači su, na osnovu pravilnika, dobijali i određene količine foto-papira, zavisno od uspeha koji su postizali na izložbama. Ta stimulacija je omogućila da Novi Sad dobije čitavu generaciju vrsnih stvaralaca u oblasti fotografske likovne delatnosti . Oni su postali i nosioci produkcije u novinskim i radio televizijskim kućama,

-svojevremeno je govorio Vasilije Dučević, ponosan na rezultate kluba na čijem se čelu nalazio nekoliko godina. I sam je, u svojim slobodnim časovima, sa zadovoljstvom koristio fotoaparat na svojim pohodima po planinama nekadašnje Jugoslavije i uspešno učestvovao na mnogobrojnim izložbama. Konstatovao je:

– Pogled sa visine simbolizuje čovekovu neraskidivu spregu s prirodom. Svaki taj ovekovečeni pogled za mene je predstavljao učešće u neopisivoj svetkovini života.

Najposećenije izložbe

U periodu od 1958. do 1960. godine, kada je Dučević bio na čelu Foto kluba „Branko Bajić“, utemeljene su dve tradicionalne tematske izložbe „Mladost našeg grada“ i „Novi Sad i Novosađani“ koje su lansirale buduće majstore fotografije. Izložbe su bile izuzetno posećene, naročito kada su priređivane na otvorenom prostoru, na platou ispred Doma izviđača u Dunavskom parku. Česte su bile i kolektivne posete a na izložbama su profesori likovnog vaspitanja držali javne časove svojim učenuicima i drugim posetiocima. Knjige utisaka su ispunjene do poslednje stranice a cifra ukupnog broja posetilaca izložbe često je iznosila preko 5.000 !

Vasilije Dučević je osvojio Triglav desetak puta i na njega, kao i niz drugih planinskih vrhova, vodio čak i svog sina. O tome svedoče albumi puni fotografija i kolor slajdova. U porodici Dučević sačuvani su i albumi s fotografijama koje oslikavaju njegovo teško detinjstvu, život i školovanje u Subotici. One su veoma dragocene i za istoriju fotografije Vojvodine jer su nastale u ateljeima poznatih fotografa poput Pertića, Kapiste, Lenđela i drugih. U periodu između dva svetska rata nastala je i serija fotografija koja svedoči o veoma živim aktivnostima Sokolske organizacije čiji je zapaženi član i prednjak bio i Vasilije Vasa Dučević.

Piše: Borivoj Mirosavljević

OD SIROTIŠTA DO SUDA Vasilije Vasa Dučević je rođen 10. januara 1910. godine u Trnovu ispod Pelistera u Makedoniji. U krvavom vihoru Prvog svetskog rata ostao je, sa tri brata, bez roditelja. Najstarija braća su mu otišli u Ameriku, jedan je još kao dečak umro a Vasilije se po završetku rata našao u sirotištu. Kada je ustanova za smeštaj dece bez roditelja preseljena u Suboticu malog Vasu je usvojila porodica Pere i Zorke Turanov u Aleksandrovu. Tako je u tom mestu Dučevič počeo svoje uspešno školovanje, nastavio u subotičkoj Gimnaziji( u kojoj mu je direktor bio čuveni profesor Vasa Stajić) da bi na kraju diplomirao na Pravnom fakultetu, položio državni i pravosudni ispit. U više gradova je službovao i u Novom Sadu dočekao penziju kao sudija Višeg privrednog suda. Za izuzetan doprinos našem pravosuđu nagrađen je 1967. godine Ordenom rada sa zlatnim vencem i nizom drugih priznanja. Dučević se istakao društvenim radom u Foto klubu „Branko Bajić“, u kojem je proglašen za zaslužnog člana, Kino klubu „Pro arte“, Planinarskom društvu “Željezničar“, KUD „Svetozar Marković“, „Isidor Bajić“ i „Ivan Klarić“(pevao je u horu i gostovao širom Jugoslavije i u inostranstvu). Dobitnik je niza nagrada na izložbama fotografija a priznanja za uspešnu saradnju su mu dodelili Foto, kino savez Vojvodine, Planinarski savez Vojvodine i Sterijino pozorje. Dučević je umro u Novom Sadu 1990. godine.