LJUDI S TRI OKA(32): Ladislav Hajaš- Č A R O B N A P O G A Č A

Kinoamater Ladislav Laca Hajaš, ponikao u Foto-kino sekciji novosadske Ogledne škole „Đorđe Natošević, bio je, sve do svoje prerane smrti , jedan od najtalentovanijih stvaralaca u oblasti neprofesionalnog filma Vojvodine.

 U Letopisu Matice srpske 1928.godine Boško Tokin je pisao o estetici filma i tom prilikom, između ostalog zabeležio:…“ Pokret, svetlost, simultanitet akcije, fotogeničnost, ritam ne poznaju granice; iako su u službi lepe, duboke, velike ideje, emocije, one čine i korisno delo zbližavanja ljudi. Žive se slike okreću, približuju ljudske duše, koje, ako već ne vladaju svetom, imaju bar svoga udela u postizanju boljeg…“I Novi Sad je, u to vreme Tokinovog javnog razmišljanja o filmu,već imao svoje prve filmske stvaraoce ali i začetke fotoamaterskog stvaralaštva. Međutim, organizovani oblici delovanja fotoamatera utemeljeni su tek 1951.godine osnivanjem prvog Kino kluba „Novi Sad“. Dve decenije kasnije u tom klubu je došla do punog izražaja generacija mladih autora ponikla u mnogobrojnim Foto-kino sekcijama u školama širom Vojvodine. U JEDNOM TRENUTKU IH JE BILO ČAK 700 ! Najzapaženiji inkubator mladih foto i filmskih stvaralaca bila je novosadska Osnovna ogledna škola „Đorđe Natošević“.

  Očevim tragom

  Ladislav Hajaš jedan od miljenika nastavnika Dušana Bašića, rukovodioca Kino sekcije navedene škola, stasavao je u Kino klubu „Novi Sad“ kao jedna od najvećih nada vojvođanskog filma. Stigao je u klub s pedigreom ne samo škole iz koje je ponikao nego i svog oca majstora Hajaša, preciznog mehaničara koji je u svojoj radionici, godinama posle Drugog svetskog rata , lečio pokvarenu foto i filmsku tehniku ne samo iz Novog Sada i Vojvodine nego i cele nekadašnje Jugoslavije.

 -Ladislav Hajaš-Laca, kako su ga drugovi zvali, bio je poznat po preciznosti, koju je najverovatnije nasledio od oca, zatim kao izuzetno vredan, pouzdan, uporan, originalan i nezavisan stvaralac, bundžija u pozitivnom smislu, sklon eksperimentisanju i socijalnim temama, koje su bile tabu. Uvek je imao pri ruci foto ili filmsku kameru i bio spreman da u trenu snimi ono što je primetio ili naumio. Tako je načinio zanimljivu fototeku i filmsku „pogaču“ pa je umeo veoma brzo da taj materijal montira i stvori izvanredne filmove. Bila je to čarobna pogača iz koje su nastali mnogi nagrađeni filmovi, kao što je i film „Staro i novo“ u kojem je napravio paralelu između umivenog i zapuštenog grada-rekao nam je Mladen Bulut, nekadašnji predsednik Kino kluba „Novi Sad“.

  Kao kompletan autor Hajaš se predstavio nagrađenim filmom „Pisaća mašina“ u kojem do kraja drži u neizvesnosti gledaoce maestralnim korišćenjem krupnog plana snimljenog predlećima, zatim filmom „Praznik radnog naroda“ u kojem sarkastično reaguje na izvitopereni prvomajski uranak. Prvi je, projektujući filmove na uglove belog zida, stvarao pred gledaocima utisak trodimenzionalnosti, a učestvujući u javnim kritikama fimova, svakog četvrtka na tribini „Amaterski ekran“, uvek je bio u pravu i dao značajan doprinos afirmaciji filmskog jezika.

  Maratonac nije izdržao

  Ladislav Hajaš je bio nosilac većeg dela aktivnosti oko organizacije tradicionalnog filmskog festivala „Martovska osmica“ koji je bio godinama ogledalo jugoslovenskog amaterskog filmskog stvaralaštva. Organizovao je i filmske maratone prikazujući non-stop profesionalne i amaterske filmove, i po nekoliko dana, u sali Narodne tehnike u Novom Sadu.

  U zlatno doba Foto-kino kluba „Branko Bajić“ Hajašu su povereni mnogobrojni važni profesionalni zadaci. Bio je prvi profesionalni instruktor za obuku kino-amatera, član operativnog tima za realizaciju tradicionalne Međunarodne izložbe fotografija „Zlatno oko“, snimatelj prvih animiranih filmova, član žirija za ocenjivanje fotografija i filmova na školskim takmičenjima, utemeljivač pogona za primenjenu fotografiju(hemigrafija, metalografija, sito i ofset štampa…).

-Bio je to sjajan drug,autor nabujalog senzibiliteta, dokumentarista, stvaralac od koga su se očekivala još mnoga značajna ostvarenja. Nije bilo zadatka niti ideje koje Laca nije mogao realizovati. Nije priznavao dresure i klišea. Šteta što je prerano umro i ostao nedorečen baš u vreme kada se od njega najviše očekivalo,- rekao nam je Branislav Obradović koji je svojevremeno  sa Hajašem bio jedan od  najaktivnijih članova Kino kluba „Novi Sad“.