ЉУДИ С ТРИ ОКА(32): Ладислав Хајаш- Ч А Р О Б Н А П О Г А Ч А

Киноаматер Ладислав Лаца Хајаш, поникао у Фото-кино секцији новосадске Огледне школе „Ђорђе Натошевић, био је, све до своје преране смрти , један од најталентованијих стваралаца у области непрофесионалног филма Војводине.

 У Летопису Матице српске 1928.године Бошко Токин је писао о естетици филма и том приликом, између осталог забележио:…“ Покрет, светлост, симултанитет акције, фотогеничност, ритам не познају границе; иако су у служби лепе, дубоке, велике идеје, емоције, оне чине и корисно дело зближавања људи. Живе се слике окрећу, приближују људске душе, које, ако већ не владају светом, имају бар свога удела у постизању бољег…“И Нови Сад је, у то време Токиновог јавног размишљања о филму,већ имао своје прве филмске ствараоце али и зачетке фотоаматерског стваралаштва. Међутим, организовани облици деловања фотоаматера утемељени су тек 1951.године оснивањем првог Кино клуба „Нови Сад“. Две деценије касније у том клубу је дошла до пуног изражаја генерација младих аутора поникла у многобројним Фото-кино секцијама у школама широм Војводине. У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ИХ ЈЕ БИЛО ЧАК 700 ! Најзапаженији инкубатор младих фото и филмских стваралаца била је новосадска Основна огледна школа „Ђорђе Натошевић“.

  Очевим трагом

 

  Ладислав Хајаш један од миљеника наставника Душана Башића, руководиоца Кино секције наведене школа, стасавао је у Кино клубу „Нови Сад“ као једна од највећих нада војвођанског филма. Стигао је у клуб с педигреом не само школе из које је поникао него и свог оца мајстора Хајаша, прецизног механичара који је у својој радионици, годинама после Другог светског рата , лечио покварену фото и филмску технику не само из Новог Сада и Војводине него и целе некадашње Југославије.

 -Ладислав Хајаш-Лаца, како су га другови звали, био је познат по прецизности, коју је највероватније наследио од оца, затим као изузетно вредан, поуздан, упоран, оригиналан и независан стваралац, бунџија у позитивном смислу, склон експериментисању и социјалним темама, које су биле табу. Увек је имао при руци фото или филмску камеру и био спреман да у трену сними оно што је приметио или наумио. Тако је начинио занимљиву фототеку и филмску „погачу“ па је умео веома брзо да тај материјал монтира и створи изванредне филмове. Била је то чаробна погача из које су настали многи награђени филмови, као што је и филм „Старо и ново“ у којем је направио паралелу између умивеног и запуштеног града-рекао нам је Младен Булут, некадашњи председник Кино клуба „Нови Сад“.

  Као комплетан аутор Хајаш се представио награђеним филмом „Писаћа машина“ у којем до краја држи у неизвесности гледаоце маестралним коришћењем крупног плана снимљеног предлећима, затим филмом „Празник радног народа“ у којем саркастично реагује на извитоперени првомајски уранак. Први је, пројектујући филмове на углове белог зида, стварао пред гледаоцима утисак тродимензионалности, а учествујући у јавним критикама фимова, сваког четвртка на трибини „Аматерски екран“, увек је био у праву и дао значајан допринос афирмацији филмског језика.

 

  Маратонац није издржао

 

  Ладислав Хајаш је био носилац већег дела активности око организације традиционалног филмског фестивала „Мартовска осмица“ који је био годинама огледало југословенског аматерског филмског стваралаштва. Организовао је и филмске маратоне приказујући нон-стоп професионалне и аматерске филмове, и по неколико дана, у сали Народне технике у Новом Саду.

  У златно доба Фото-кино клуба „Бранко Бајић“ Хајашу су поверени многобројни важни професионални задаци. Био је први професионални инструктор за обуку кино-аматера, члан оперативног тима за реализацију традиционалне Међународне изложбе фотографија „Златно око“, сниматељ првих анимираних филмова, члан жирија за оцењивање фотографија и филмова на школским такмичењима, утемељивач погона за примењену фотографију(хемиграфија, металографија, сито и офсет штампа…).

-Био је то сјајан друг,аутор набујалог сензибилитета, документариста, стваралац од кога су се очекивала још многа значајна остварења. Није било задатка нити идеје које Лаца није могао реализовати. Није признавао дресуре и клишеа. Штета што је прерано умро и остао недоречен баш у време када се од њега највише очекивало,- рекао нам је Бранислав Обрадовић који је својевремено  са Хајашем био један од  најактивнијих чланова Кино клуба „Нови Сад“.

ДЕСНА РУКА ДИЗАЈНЕРА   Ладислав Лаца Хајаш рођен је 21.марта 1953.године у Новом Саду. У родном граду је завршио Основну школу „Ђорђе Натошевић“, потом Средњу хемијску технолошку школу и као стипендиста Фото кино клуба „Бранко Бајић“ постао је апсолвент Више графичке школе у Загребу. Урадио је и дипломски рад али га није одбранио због изненадне смрти 7.маја 1982.године.     Био је члан школске фото-кино секције, затим Кино клуба „Нови Сад“, а у школи Фото-кино савеза Србије у Копашници је положио испит за инструктора. За своје занимљиве филмове приказане на бројним фестивалима добио је низ награда и признања. Запослио се у Фото-кино клубу „Бранко Бајић“ 1975.године и радио на пословима примењене фотографије, нарочито у припреми за штампу. Био је десна рука дизајнерима,нарочито Драгану Вишекруни и Ивану Лукићу, ангажованим на оригиналнмим креацијама за потребе традиционалне Међународне изложбе фотографија „Златно око“и других изложби  фотографија и филмских фестивала.