LJUDI S TRI OKA(13) – Džon Filips – ČOVEK KOJI SE NIJE PLAŠIO MRAKA
Džon Filips, foto-reporter svetskog glasa (ovekovečio i Vojvodinu u svojoj sagi fotografija):
„Društvo posmatram kroz zamišljen pogled, finoću izraza, diskretnu osećajnost, ali i kroz neravnopravnost odnosa, neveselu sudbinu…. I sa nekoliko snimaka moguće je shvatiti atmosferu po kojoj se prepoznaje ceo jedan vek.“
U danima kada se odlučivao pobednik Drugog svetskog rata, nakon kapitulacije Musolinijeve fašističke Italije, sve više su u svet dopirale vesti o žestokim sukobima i uspesima Titovih partizana koji su stvarali sve veću oslobođenu teritoriju na prostorima nekadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Ranjeni partizani dolazili su na lečenje čak u bolnice saveznika u Egiptu, pa se priča o stvaranju Nove Jugoslavije mogla čuti iz prve ruke i u Kairu. Dospela je i do ušiju Džona Filipsa, tada već proslavljenog novinara foto-reportera američkog„Lajfa“, u to vreme najtiražnijeg foto-magazina na svetu. Želeći, kao i uvek, da bude ekskluzivan i prvi na mestu značajnih događaja, Filips je iskoristio priliku i sa savezničkom misijom stigao na ostrvo Vis, na kojem je tada sa Vrhovnim štabom bio Josip Broz Tito.
Te 1944. godine počelo je iskreno prijateljstvo Filipsa i potonjeg prvog čoveka Nove Jugoslavije i trajalo je sve do Titove smrti, 1980. godine.
Slikom do istine
Zahvaljujući Filipsu i njegovim originalnim fotografijama, širom sveta stizale su bogato ilustrovane informacije o oslobodilačkim borbama u Jugoslaviji, o stvaranju nove države, nove vlasti, aktivnostima na obnovi razorene zemlje, o ljudima i lepotama naše zemlje, kao i liku predsednika Tita i njegovim zalaganjima za stvaranje novog svetskog poretka u okviru saradnje nesvrstanih zemalja. Već pre dolaska na Vis i upoznavanja s Titom, Filips je stekao slavu prvorazrednog fotoreportera koji je na najsuptilniji način svedočio o najznačajnijim događajima veka. Taj pedigre je brzo potvrdio i nezaboravnim fotografijama ranjenih partizana koji na štakama, pod okriljem noći, s nadom odlaze u neizvesnu budućnost. Preko Filipsove fotografije Titovog portreta, svet se prvi put upoznao s likom koji je ubrzo postao miljenik širom planete.
Afirmaciji zemlje, na čijem je čelu Tito suvereno vladao skoro pola veka, značajno su doprinele i Filipsove fotografije koje su nastale prilikom mnogih njegovih poseta Titu i Jugoslaviji. Među njima su i zanimljivi fotosi snimljeni u Vojvodini: motivi Sremskih Karlovaca (crkve, vinogradi, pašnjaci, porodice, Dunav, poštari, kuće i ljudi, domaćinstva, otkup hrane, običaji…), višenacionalne porodice širom Vojvodine, familije koje su živele na zadružnim poljoprivrednim dobrima( „Doža Đerđ“ u Potisju, „Novo doba“ kod Iriga…), vikendice u Krčedinu, fabrike, prodavnice,…Pored toga što su ove fotografije svojevremeno objavljene na stranicama bezbroj svetskih najtiražnijih glasila, najvrednije su ukoričene u brojnim knjigama, među kojima je za nas najatraktivnija luksuzna foto-monografija „Jugoslovenska priča“, objavljena nakon Titove smrti. U njoj je Džon Filips na najlepši mogući način krunisao svoje višedecenijsko prijateljstvo s Jugoslavijom i njenim doživotnim predsednikom.
Ispunjena želja
U svojoj autobiografiji Filips je zabeležio:
„Kad sam imao deset godina, učiteljica nas je pitala šta bismo želeli da budemo kad odrastemo. Moji drugovi su spominjali vojsku, mornaricu, avijaciju, a ja sam kao iz topa odgovorio: “Fotograf!“ Učiteljica se nasmešila i rekla:“Filips ne puca na visoko, ali bar zna tačno šta želi da postane“.
U svojim poslednjim razmišljanjima o fotografiji, slavni foto-reporter je zaključio: „Promene u fotografskom novinarstvu dovele su do velikih promena u načinu shvatanja i prihvatanja fotografije i fotografa. Danas fotografiju smatraju umetnošću. Velik broj samozvanih konsultanata pomaže novoj generaciji kolekcionara koji „vide samo ušima“. Srećom, postoje i oni koji organizuju vredne izložbe, pišu ozbiljne kritike i tako svrstavaju fotografiju u umetnost.“
OD VISA DO KUĆE CVEĆA  Džon Filips rođen je 13.novembra 1914. godine u Alžiru, a umro 22. avgusta 1996. godine u Njujorku. Odrastao je na alžirskoj farmi uz oca, pasioniranog foto amatera, pa je pre školskih knjiga upoznao i proceduru nastajanja fotografske slike. Kupali su ga u buretu jer je otac kupatilo pretvorio u fotografsku mračnu komoru! Tako zaražen fotografijom, nikada se nije plašio mraka. Imao je samo 11 godina kada se s porodicom doselio u Pariz i kada mu je otac počeo da se druži s čuvenim fotografom Manom Rejom. Slušao je priče o nadrealnoj fotografiji i ruskom revolucionarnom filmu „Oklopnjača Potemkin“. Fotografski zanat učio je u Nici, gde je stekao i svoj prvi „Boks“ foto-aparat. Potom je nabavio“Voiklander“ , koji je koristio sve dok se nije pojavila „Lajka“, s kojom je ušao u svet fotoreportera i stekao slavu koja se spominje i decenijama nakon njegove smrti. Od 1936. godine je član ekipe najslavnijih foto-reportera časopisa „Lajf“, koji se godinama štampao u višemilionskom tiražu. Revijalni list je imao šest fotoreportera u SAD-u i sedmog, Džona Filipsa, u Evropi. Snimao je najekskluzivnije događaje i ličnosti, koje su se najčešće pojavljivale na naslovnim stranama prestižnih novina. U proleće 1943. godine poslat je u Kairo kao specijalni izveštač s afričkog ratišta. Slikao je čuveni sastanak Ruzvelta, Čerčila i Staljina u Teheranu, a potom je dospeo na ostrvo Vis, među Titove partizane. Od tada, pa sve do smrti Josipa Broza Tita, bio je njegov iskreni prijatelj i promoter komunističke Jugoslavije. S kamerom u ruci, ispratio je Tita i na poslednjem rastanku u beogradskoj Kući cveća.
|
