PET GODINA BEZ PROFESORA VUJIĆA
Pet godina je prošlo od kada je 6.septembra 2017. sa životne i stvaralačke scene otišao profesor Fakulteta muzičke umetnosti u penziji, Aleksandar S. Vujić (Senta 1945 – Zemun 2017), pijanista, kompozitor, dirigent, pedagog, organizator koncerata, član žirija uglednih međunarodnih horskih takmičenja, idejni pokretač i učesnik mnogobrojnih kulturnih aktivnosti i manifestacija. Tri internacionalne nagrade za horske kompozicije donele su mu veliko poštovanje i u Nemačkoj, Italiji i drugim evropskim zemljama i kontinentima, ali su mu najviše značila priznanja u njegovoj rodnoj i voljenoj domovini Srbiji.
Zanimljivo je što se među različitim žanrovima i brojnim opusima izdvajaju tri veoma pregnantna muzička dela, koja su naročito poznata i široj publici umetničke muzike. Prvenstveno se radi o molitvi Otče naš za razne horske sastave, prepevanoj na 11 jezika, zatim i o često izvođenoj, bolje rečeno recitovanoj, Govornoj fugi SRBIJA. Ovo neobično snažno i patriotsko horsko ostvarenje dobilo je potvrdu i odobrenje patrijarha Pavla posle podrobnog objašnjenja autora (za upotrebu klepetala), kome je bilo stalo do mišljenja ove široko poštovane ličnosti SPC i celog srpskog naroda.
Treće, u ovom izboru široko popularnih Vujićevih kompozicija je SRPSKO KOLO, koje je napisano u 27, uglavnom naručenih varijanata za različite instrumentalne sastave, počev od kamernog gudačkog, sve do simfonijskog orkestra, kao i horske (još neizvedene) verzije. Retko se dešava da muzički opusi jednog savremenog autora budu podjednako i tako dobro prihvaćeni i od izvođača i publike, a da pri tome imaju visok nivo umetničke vrednosti i nisu baš lako izvodljivi.
Vujić je želeo da komunicira sa slušaocima, u čemu je očigledno i uspeo. Smatrao je da umetnost koja je sterilna i prihvaćena samo u najužem krugu prijatelja , a ne dotiče publiku, ne izvršava svoj osnovni zadatak. Dokaz je naročito, prvopomenuta, snažno naglašena molitva Otče naš, njegova najpoznatija nagrađena kompozicija, izvođena od Evrope preko Azije, Južne Afrike i SAD-a do Južne Amerike i snimljena na više desetina kompakt – diskova raznih domaćih i stranih horova, na različitim jezicima. Nedavno je u Nemačkoj (Biskupija Pasau, 2020), pod imenom Faterunzer za ženski hor ponovo objavljena u zbirci duhovne muzike Cantica nova. Kolo se takođe često svira, uglavnom u Srbiji, emitovano je i na budimpeštanskom Radiju „Bartok“ i u Bavarskoj emisiji klasične muzike, u izvanrednom izvođenju klavirskog dua „Sestre Gereg“. O Vujiću je Bavarski radio još devedesetih godina 20. veka (za vreme kulturnog embarga) napravio autorsku emisiju, gde se na početku naglašava da je kompozitor, iako tada nastanjen u Minhenu, ostao veran svom Beogradu. Madrigalski hor visoke škole za muziku i pozorišnu umetnost u Minhenu u saradnji s Bavarskom radijom pod dirigentskim vođstvom profesora Maksa Fraja realizovao je autorski kompakt disk Vujićeve muzike na nemačkom, latinskom, engleskom, jevrejskom i afričkom jeziku, u skladu s kompozitorovim saznanjem, da se evropski horovi teško odlučuju da pevaju za njih komplikovane i strane tekstove, makar i genijalnog Kodalja ili našeg velikana Mokranjca.
Komponovanje nije jedini segment uspešnih delatnosti Aleksandra Vujića (bio je i dirigent svog Kamernog orkestra SIMFONIJETA Beograd i Madrigalskog hora FMU) ali mu je stvaranje na kraju života postalo ipak najvažnije. Zato se radujemo što njegova dela za sada i dalje žive, naročito na našem tlu. Takođe i što se Festival kamerne muzike „TISIN CVET“ u Novom Kneževcu čiji je on suosnivač (s idejnim tvorcem Veliborom Pavlovićem, poreklom iz tog mesta) od 2005. godine održava svakog septembra (s po šest i više veoma kvalitetnih koncerata) u Biblioteci „Branislav Nušić“, koja ga organizuje i posvećeno čuva ustanovljenu tradiciju. Tokom godina, na manifestaciji su nastupali najbolji srpski, kao i neki vrsni strani umetnici, 17 godina nižući neprekidni lanac lepih, toplih i kvalitetnih događaja u idiličnom okruženju pored Tise, ovog septembra započevši obeležavanje svog punoletnog, 18. izdanja.
Očekuje se i da sala Muzičke škole „Mokranjac“ u Senti, koja nosi ime Aleksandra „Šace“ Vujića (rodom iz tog grada) postane drugi centar u tom kraju gde će se odvijati muzički događaji vezani za ime ovog kompozitora čije su najznačajnija dela objavljena na četvorostrukom albumu kompakt- diskova, objavljenom uz svesrdnu pomoć SOKOJ-a, 2019. godine, kao i na njegovom sajtu www.aleksandar-s-vujic.com