53.BEMUS IZ PERA MARIJE ADAMOV
Simfonijskim koncertom na proteklom 53. Bemusu, priređenim pod dirigentskim vođstvom Dejana Savića na Velikoj sceni, Orkestar Opere i teatra „Madlenianum“ je pokazao tendenciju, da pored svog osnovnog angažmana u izvođenju muzičko-scenskih predstava, preovlađujućih u pozorišnom repertoaru, proširi svoju delatnost i na programe simfonijske muzike. Uvertirom za operu „Svraka kradljivica“ Đoakina Rosinija, kao i Svitom iz baleta „Krcko Oraščić“, opus 71a Petra Čajkovskog, ansambl je u prvom delu večeri ostao na liniji svojih prevashodnih zadataka. Ipak, i pored razrađenog pristupa i dosta uloženog truda, Rosinijeva Uvertira nam se činila zaista kao pripremni uvod u iščekujuća dalja zbivanja, bez još dovoljne, potrebne brioznosti i elastičnije fleksibilnosti i preciznosti solo deonica duvačkih instrumenata.
Pri izvođenju popularne, bajkovite , u punom smislu simfonizirane svite najvećeg majstora romantičarskog baleta, dirigent se koncentrisao na karakter i detalj svake numere, ali se ipak sticao utisak o ponešto sporijem i razvučenijem, pa stoga i monotonijem sviranju, koje se preobrazilo, upravo ozarilo, u muzikalno i fino iznijansiranom, široko kantabilnom završnom Valceru cveća, s odličnim hornama i lepo izvajanom deonicom solo klarineta. Pune mogućnosti Orkestra Opere i teatra „Madlenianum“ došle su do izražaja u drugom delu večeri u kom je, u pravom simfonijskom području i okruženju proticala odlična saradnja s holandskom violinistkinjom Kandidom Tompson (svojevremeno nagrađenom i na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu) i našom, do sada međunarodno najostvarenijom violončelistinjom Ksenijom Janković, u Duplom koncertu za violinu i violončelo u a-molu, opus 102 Johanesa Bramsa. Delu zrelog stvaralačkog razdoblja u kom se javljaju i neke od autorovih najlepših tema, umetnice (inače i članice, s pijanistom Paolom Đakometijem Trija „Hamlet“, pa otuda i takva zvučna stopljenost i kompatibilnost , tipične za kamerno muziciranje) su nostalgično „vratile“ poetsku atmosferu Bramsovih kompozicija iz mladosti. Tako je akcenat interpretacije bio koliko na isticanju melanholije, toliko i epskih momenata i povremene oporosti, ali i veće živahnosti i gracioznosti u finalnom stavu. Dvostruki koncert je po obliku, u stvari, koncertantna simfonija, koja preko Mocarta i Betovena nastavlja tradiciju baroknog končerta grosa, ali su partije solističkih istrumenata ugrađene u simfonijski razvoj pojedinih stavova. Ređe prisutno na repertoaru iz prostog razloga što nije uvek lako naći dvoje ravnopravnih solista, na Bemusu i u „Madlenianumu“ je dobilo sjajne, u svakom trenutku virtuozne, savršeno uigrane, usaglašene i briljantne tumače čije se predavanje zasniva na tehnički besprekornom, emotivno ekspresivnom, dinamički i stilski duboko promišljenom sagledavanju partiture. U prisnom i inspirisanom dijalogu, kao i zvučno prekrasnim unisonima i dvopevima, dirigent, i vrlo spreman orkestar pružili su sjajnim instrumentalistkinjama odličnu podršku, potvrđujući da su sposobni da se ogledaju i u „čitanju“ i oživljavanju ne samo muzičko-scenskih ostvarenja, nego i standardnih kompozicija klasične literature. Novu potvrdau u tom domenu, Orkestar Opere i teatra „Madlenianum“ nastojao je da pruži i na svom drugom novembarskom koncertu u istom ambijentu s delima Šuberta, Fincija, Brejdena i Šuberta, te jednim od najlepših i najpopularnijih opusa koncertantne baštine, slavnim Koncertom za klavir i orkestar u be-molu, Petra Čajkovskog, s pijanistom Vladimirom Miloševićem kao solistom, i gostom – dirigentom Entonijem Armoreom.