Nataša Isailović dobila čistu desetku na odbrani diplomskog rada „Rana fotografija u srpskoj štampi“ pred profesorima Fakulteta za menadžment u Novom Sadu.
„Poznavanje fotografije je važno isto koliko i poznavanje azbuke. U budućnosti će nepismeni biti oni koji ne znaju da koriste fotografski aparat“. Citirajući Lasla Moholji Nađa, velikana svetske fotografije koji je naše gore list( živeo u detinjskvu u Molu), Nataša Isailović je već u uvodu svog nesvakidašnjeg diplomskog rada odbranjenog za katedrom Fakulteta za menadžement u Novom Sadu, nagovestila svoj trijuimfalan kraj studija na prestižnoj Privrednoj akademiji. Njeno izlaganje na temu „Rana fotografija u srpskoj štampi“ ocenjeno je čistom desetkom.
Nesaglediva moć fotografije
Odbrana diplomskog rada „Rana fotografija u srpskoj štampi“ okupila je radoznale i zainteresovane u zdanje novosadskog Fakulteta za menadžment jer je to bila retka prilika da neko od studenata odabere temu iz oblasti fotografije.
PRVI TABLOID – Naslovna strana prvog broja časopisa „Balkanski rat“ koji je uređivao Futožanin Dušan Šijački
– Proučavajući prve pojave fotografija u srpskoj štampi uverila sam se u njenu veliku moć i uticaj na javnost koja je bezrezervno verovala vizuelnim porukama sa krvavih ratišta. “Ilustrovana ratna hronika“, krajem 19. veka, i „Balkanski rat“, na početku 20. veka, kao naši prvi tabloidi, bili su utemeljivači naše ilustrovane štampe. Preko sjajnih fotografija čitaoci su na najubedljiviji način informisani o događajima na ratištima. One su istovremeno uticale na potsticanje slobodarskog duha naroda, osudu ratnih zločina, veličanje herojskih poduhvata ratnika, jedinstva naroda i vojske,…
POMOĆ – Srpski narod pomaže artiljercima u Prvom svetskom ratu, na snimku Riste Marjanovića, fotografa Glavnog štaba
Tako Nataša Isailović objašnjava razloge svog opredelenja da studije okonča diplomskim radom sa temom koja ni danas nije izgubila svoj istorijski značaj. Odbrana njenog rada na čas se pretvorila u tribinu na kojoj su postavljana i pitanja u kojoj meri je savremena fotografija zloupotrebljena u postizanju novijih ratnih ciljeva. Konstatovano je da je u ranijem periodu fotografiji više verovano nego danas jer joj je tehnološki razvoj omogućio manipulacije za iskrivljavanje istine. Ona skraćuje put do istine ali je sve više u službi postizanja ciljeva onih koji s njom manipulišu.
Lice i naličje fotografije
ČESTITKA- Članovi ispitne komisije docent dr. Momčilo Bajac, dr. Ljiljana Bulatović i docent dr. Miloš Babić čestitaju Nataši Isailović nakon položenog diplomskog ispita
U svom visokoocenjenom diplomskom radu Nataša Isailović je konstatovala da postoje dva tipa dokumentarnih fotografija: prvi pretstavlja naknadno rekonstruisane i za potrebe snimanja aranžirane situacije, a drugi je nastao kao neposredan zapis o stvarnom životu i zbivanju.
– Ovaj drugi tip fotografskog zapisa je daleko značajniji. To je jedini put koji vodi do autonomije srpske fotografije kao vizuelnog dokumenta,
– zaključije u svom radu Nataša Isailović.
– S razvojem i pronalaskom novih tehnologija, fotografija se razvijala velikom brzinom i osvajala ceo svet. Za razliku od prvih fotografa koji su diskretno stvarali objrektivan dokument, savremeni fotografi postaju nametljivi gradeći svoj stil.
Mentor profesor dr Miloš Babić veoma je zadovoljan što je njegova studentkinja dobila najvišu ocenu na odbrani nesvakidašnjeg diplomskog rada. Istovremeno je izrazio želju da se i u narednim generacijama što više studenata zainteresuje za izučavanje fotografije koja je u našoj nauci još uvek „neuzorana ledina“.
(„Građanski list“, 20.jul 2009)
TEORIJA I PRAKSA
Nataša Isailović
Nataša Isailović je rođena 11. aprila 1985. godine u Loznici. Osnovnu školu „Braća Ribar“ završila je u Donjoj Borini a potom Srednju ekonomsku školu u Loznici. U Novom Sadu je diplomirala na Fakultetu za menadžment, na smeru menadžment u medijima. Nada se da će raditi u nekom od televizijskih studija i primeniti stečena , još vruća, znanja na tek završenim studijama.
