LAZAR SLEPČEV, politički analitičar

Od mladalačkih dana bio je suočen sa novonastalim dramatičnim promenama društva koje je, svojim iskrenim ubeđenjem i nevelikom snagom pojedinca, jedno vreme nastojao da usmerava pozitivnim tokom. Povukao se i izašao iz politike bez naročitih lomova i očiglednog razočaranja i posvetio porodičnom seoskom gazdinstvu.    

U političkom životu Lazar Slepčev i sad učestvuje prilozima o aktuelnim zbivanjima i predavanjima o političkoj istoriji koje Kulturni centar Novog Sada redovno objavljuje na svom Youtube kanalu.

U seoskoj kući u Begeču, 23. decembra 1967, babica Vera je na svet donela, posle starijeg Đoke, drugu, novu prinovu Milene, žene paora Milenka.

Lazar, od milja zvani Laza, svršio je osnovnu školu u rodnom mestu, a Školu za dizajn „Bogdan Šuput” (poznatiju kao Umetnička škola) u Novom Sadu, da bi potom, tek 1992, upisao i o roku okončao studije filozofije na ovdašnjem Filozofskom fakultetu.

– Prelomni momenat je bio kada smo, kao prpošne junoše, osetili potrebu za političkim angažovanjem – navodi Lazar Slepčev prisećajući se da ga je, kao potomka čestite pravoslavne porodice i najprimernijeg od svih, iz poslednjih redova učesnika skupa izdvojio prota Ljuba Stanković i predložio za predsednika.

Harizmatična pojava Vuka Draškovića opredelila ih je da se svi, gotovo bez ostatka, pridruže i postanu članovi Srpskog pokreta obnove (SPO).

– Da bih znao u čega sam se upustio rešio sam da školovanje nastavim studijama  filozofije – veli Slepčev uz opasku da je već kao novopečeni student bio suočen sa raskoracima teorije i postojeće prakse.

Na pokrajinskim izborima 1996. izabran je za poslanika u Skupštini Vojvodine kao kandidat Saveza Zajedno – koalicije SPO, Demokratske stranke i drugih partija.

Godine 2000. je bio portparol SPO u Novom Sadu tokom priprema za lokalne izbore u Srbiji ali  nije ponovo izabran u pokrajinsku skupštinu.

Kao predvodnik tamburaškog orkestra Kulturnog centra iz Begeča imao je zapažen nastup na „Tamburica festu“ 2012.

– Tada su prvogovornici u ime političkih stranaka, kao političke ličnosti, bili prvorazredni i pouzdani tumači stranačke politike, a ne kao danas puki najavljivači, još češće najavljivačice, partijskih prvaka –  primećuje u međuvremenu nastalu drastičnu razliku uloge portparla Slepčev.

Pojavio se na izbornoj listi SPO-a i na pokrajinskim izborima 2004, prvim na kojima je polovina mesta određena proporcionalnom zastupljenošću. Međutim, lista nije prešla izborni cenzus.

Posle povlačenja 2005, zakratko, kao osnivač „Centra za društvenu stabilnost“ vraća se na političku scenu kao autor  veoma slušane radijske emisije „Makijavelijada“ bez dlake na jeziku komentarišući afere koje su učestano potresale društvo.

Narednih godina, kao predsednik Upravnog odbora Kulturnog centra u Begeču, sa zapaženim uspehom obnavlja neke od njegovih zapostavljenih delatnosti i sa tamburaškim orkestrom niže zapažene nastupe poput onog 2012. kada su dobili posebno priznanje na novosadskom „Tamburica festu“.

Prinosi iz tora i voćnjaka

Vratio sam se porodičnom gazdinstvu i, pored voćnjaka, uzgajanju ovde malo poznate ali, po sposobnosti vansezonskog parenja i visokom prirastu jagnjadi, veoma zahvalne rase ovaca „Il d’ frans“ – opisuje Lazar svoju svakodnevnicu sa ponosom istućući da je ovan iz njegovog stada bio proglašavan za dvostrukog šampiona Novosadskog sajma.

U političkom životu Slepčev i sad učestvuje prilozima o aktuelnim zbivanjima i predavanjima o političkoj istoriji koje Kulturni centar Novog Sada redovno objavljuje na svom Youtube kanalu.

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.