Koncert Simfonijskog orkestra RTS u čast njihovog 85.rođendana
Pred veliki praznik Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije, koji će 14. septembra svečanim koncertom u Kolarčevoj zadužbini, pod dirigentskim vođstvom svog šefa-dirigenta Bojana Suđića proslaviti 85. Rođendan
Kao najava ovog događaja poslužiće naš neobjavljeni prikaz simfonijskog, odnosno vokalno-instrumentalnog dela koncerta održanog u prvoj julskoj dekadi, na kraju sezone 2021/22, koji je zbog respektabilnih gostiju i raritetnog programa privukao veliku pažnju muzičke javnosti.
U razmaku od nepunu godinu dana, dve slavne muzičke zvezde nastupile su na zatvaranju Beogradskog letnjeg festivala (popularnog Belefa), obe uz saradnju Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije. Prvo je, 9. septembra 2021, na stadionu „Tašmajdan“ pevao legendarni operski umetnik Plasido Domingo pod vođstvom bugarskog dirigenta Dijana Čobanova, koji je pozvao i tri izvanredne gošće među kojima je bila i naša, sve angažovanija sopranistkinja Marija Jelić, i o čijim smo interpretacijama pisali u novosadskom „Dnevniku“. Ove godine, na kraju istog festivala, Simfonijski orkestar RTS-a je 9. jula ugostio najveću živu pijanistkinju našeg vremena, fascinantnu Martu Argerič (kao solistkinju u Ravelovom Klavirskom koncertu u Ge-duru) i njenog sunarodnika iz Argentine, veoma uvaženog majstora dirigentske palice, Luisa Gorelika. Maestro značajne međunarodne karijere je (kao i Čobanov), dobro poznat i novosadskoj operskoj i koncertnoj publici. I na ovoj veoma posećenoj i burno aklamiranoj večeri, u prvom delu programa učestvovala je Marija Jelić, tumačeći solističku sopransku deonicu u Četvrtoj simfoniji u Ge-duru, Gustava Malera. Interpetacijom Malerove Pete simfonije, možda i njegove najpopularnije kompozicije, Simfonijski orkestar RTS- pod dirigentskim vođstvom svog aktuelnog šefa-dirigenta Bojana Suđića proslaviće 14. septembra 85. rođendan, ali i obeležiti početak sezone 2022/23.
…..u prvom delu večeri izvedena je Četvrta simfonija u Ge-duru Gustava Malera, koja je kao i tri prethodne obeležena atmosferom „narodne“ pesničke zbirke, odnosno kompozitorovog vokalnog ciklusa Dečakov čudesni rog. Uvodeći u kompoziciju pesmu kao najličniji i najintimniji vokaln oblik i izraz, poveravajući je ženskom glasu, autor i ovde u muzičkom sadržaju suprotstavlja tri različita sveta – život, smrt i zagrobni, odnosno nebeski život, koristeći najklasičniju simfonijsku formu, manji orkestarski sastav (bez truba i tube) i koncizniji stil. Stoga je Luis Gorelik, tumačeći je kao dramsku predstavu bez scene, insistirao na transparentnijoj zvučnosti, mirnijem muzičkom toku i kako je smatrao i sam Maler, otkrivnju izvesnog „dečjeg“ karaktera – kreiranju muzike koja kao da dolazi iz druge sfere. Upravo dete može da je razume i objasni, i dete je, to jest solo sopran i zaista i objašnjava na kraju kompozicije. Već u prvom, mocartovski jednostavnom i gotovo „uzdržanom“ stavu postignut je pastoralni štimung i meka pevnost. Originalna upotreba malih zvona (poput praporaca na sankama ) lepo je uvela u „božanski veselu“ prvu temu u violinama, da bi atmosfera iznenada bila „preokrenuta“ melanholičnom drugom idejom. Obilje solističkih duvačkih istupa, folkloeni ritmovi, himnična pa i emfatična raspoloženja, ostvareni su kao pravi kontrast skercu drugog stava izvedenog iz lendlera, s fantastikom folklornog prizvuka, koju pored„špicastog“ klarinetskog motiva prvenstveno daje prodorna, gotovo neprirodna deonica violine solo, svirajući svojevrsnu „Igru mrtvih“. Trećem, u obliku kontrapunktskih varijacija, jednom od Malerovih najlepših laganih stavova, poseban kvalitet je ovog puta dala nežna, dinamički fino iznijansirana melodičnost grupe violončela, ali i zasićena ukupna sonornost gudačkog korpusa i ujedinjena kantabilnost celog orkestra. Konačno, „božansko“ smirenje proteklih muzičkih zbivanja ostvareno je u programskom i tonalnom području finala, kao sažetku i kulminaciji celog dela. U toj pravoj simfonijskoj poemi finog humora, sopransku deonicu je sveže, poput „gorskog potoka“, lakim i svetlim tembrom pevala Marija Jelić, uspevajući da upravo „dečjim glasom“ ispriča sadržaj bavarskog teksta pesme „Nebeski život“ iz pomenute zbirke Dečakov čudesni rog, čijom prvom strofom dominira melodija klarineta, dok se ostale „naslanjaju“ na temu zvončića iz prvog stava. Rečima „uživamo u nebeskim radostima“ dočarala je dečju predstavu o nebeskom blaženstvu, odnosno viziji raja, kao odgovoru na pitanje o besmrtnosti, da bi se u konačnom zamiranju simfonije oprostila i od bajkovitog i „naivnog dečjeg sna“. A celo finalnoveče ovogodišnjeg Belefadoživeli smo zaista kao jedan divan san.
Verujemo da će i koncert Simfonijskog orkestra Radio-televiije Srbije i maestra Bojana Suđića planiran za 14. septembar povodom visokog rođendana ansambla, kao i Bartokovo veče koje će započeti s Preludijem za popodne jednog fauna Kloda Debisija, osmišljeno i pripremljeno pod dirigentskom rukom britanskog umetnika Timotija Redmonda, sa pijanistkinjom Tamarom Stefanović kao solistkinjom, na zatvaranju predstojećih Novosadskih muzičkih svečanosti, 27. oktobra, takođe doživeti veliki interpretativni uspeh. Podjednako u čast Nomusa, na kom su beogradski muzičari rado viđeni i slušani učesnici, tako i u slavu svoje 85 godina duge i bogate tradicije.
Marija Adamov
foto: Nebojša Babić