ЗЛАТНО ОКО- ретроспективна изложба награђених фотографија 1961-1993

 

ВАСКРС „ЗЛАТНОГ ОКА“

 

Са ђубришта спасен је од уништења тек део непроцењивог светског фотографског блага!

 

Кад загрме топови и замирушу барут и крв, престаје цивилизацијска брига о културном наслеђу и почиње бал ратних вампира и профитера, оних којима у лукавом, саможивом присвајају вредности створених претходним радом ништа није вредно ни свето, али и оних болесника који пирују без профита, само зато да би „цркла комшијска крава“!

Тако је и прослављени Бранко Бајић, адвокат, књижевник, борац за људска права и слободу, убијен док је штампао слободарско гласило „Слободну Војводину“ у окупираном Новом Саду. После Другог светског рата његово је име понео Новосадски фото и кино клуб, утемељен још давне 1901, као један од најстаријих у овом делу Европе.

Бранко Бајић је припадао генерацији фотоаматера који су, 1937, освојили до сада непревазиђено признање у нашој земљи – Гран при на Светској изложби у Паризу, за колекцију изванредних фотографија. Носећи с поносом његово име чланови послератне генерације чинили су елиту некадашњег југословенског фото и кино аматерског покрета, оснивача угледног ФИАП-а – Међународне организације за уметничку фотографију. Достојно су широм света представљали своју земљу и град Нови Сад, који је, 1961,на њиховим постигнућима и слави изнедрио престижну награду за најбоља домаћа и светска фотографска остварења- ЗЛАТНО ОКО.

Изложба је више од три деценије одржавана 23. октобра, на Дан ослобођења Новог Сада, да би 1973, под покровитељством ФИАП-а и Јосипа Броза Тита, председника Републике Југославије, прерасла у светско биенале. Само доказани као најбољи светски мајстори фотографије успели су да се изборе за титулу „Златно око“ и стекли право да је као свугде уважену титулу, с поносом,упишу поред свога имена!

Светско првенство фотографа у Новом Саду прерасло је у традицију, постало је једна од најпрестижнијих манифестација културе у некадашњој Југославији, и неговано је све до 1993. За то време учесници су након одржаних изложаба поклањали граду Новом Саду своје најбоље награђене радове, па је тако настала најбогатија светска Фото галерија са безмало хиљаду и по оригиналних црно-белих и колор остварења!

Тада је потекла и идеја да Нови Сад први у нашој земљи отвори Музеј фотографије.

Све лепе жеље нестале су кад су фоторепортери кренули на ратишта док су им код куће почеле „својинске трансформације“. Бранко Бајић је по други пут „убијен“ у Новом Саду, јер је Фото кино клуб, с његовим именом, избрисан из регистра друштвених организација! Одмах потом чланство је избачено из клупских просторија да би се у њима сместило руководство новопечених политичара. Том чину је претходио највећи злочин у култури Новог Сада: Фото галерија – са бисерима „Златног ока“ и целокупном фотодокументацијом о послератном развоју града Новог Сада – бачена је у контејнере и однета на градску депонију отпада! Са ђубришта је спасен само незнатни део експоната, које су најбољи мајстори светске фотографије годинама поклањали Новом Саду.

Задруга МЕДИЈАКУЛТ је, заједно са Друштвом новинара Војводине и захваљујући предусретљивости Музеја Војводине,а уз помоћ Градске управе за културу, сада у прилици да први пут јавности прикаже  преостале оригиналнe радовe – уз двадесетак домаћих,50 аутора из 50 земаља широм света – који потсећају на неиспуњену жељу да Нови Сад  добије Музеј фотографије.

Изложбом „Васкрс Златног ока“отварамо врата том будућем Музеју у нади да ће он бити утемељен управо овде у Новом Саду – европској престоници културе 2021.

 

Боривој Миросављевић,први добитник „Златног ока“