Нови Сад шири културу до најудаљенијих делова града
Култура ван центра града, доступна свима, нови садржаји, укључивање грађана и њихових предлога – ту идеју коју је Нови Сад као Европска престоница културе започео наставља нови Кутак за културу. Тај простор отворен је у једном од најудаљенијих делова града од самог центра – Сланој бари. Представа и радионице за децу, плесачи из студија „Грув“ који су анимирали децу, два концерта, дискусија о новом простору, то је све обележило отварање Кутка за културу, а на Слану бару стигла је и покретна културна станица Караван.
„Локално становништво овде, нажалост, нема где да иде, а сести на аутобус и отићи до града није за сваког једноставно и кошта. Зато је ово јединствена прилика да овде буду програми који су доступни локалном становништву, које мора имати неки простор који ће осећати као њихов, на који могу да утичу“ рекла је Маријана Стевановић испред „Мале срећне колоније“ која је организовала радионицу за децу на отварању Кутка. У оквиру „Мале срећне колоније“ Маријана већ дуго ради са ромском децом и истиче колико је важно да се њима приближе културни садржаји. Са њом је сагласна и Весна Цветановић једна од организатора Фестивала ромске културе и активизма Ф.Р.К.А. који је реализован пети пут за редом.
„Најважнији задатак Кутка је да у оквиру креирања програма у обзир узме интеркултуралност локалног становништва на Клиси и да се то на различите начине провлачи кроз садржаје. Коначно локално становништво не мора да иде до центра града како би било део неких дешавања“ истакла је Цветановић.
Кутак за културу најава је за будућу културну станицу која је већ почела да се гради на Сланој бари. Шта би требало да буде у фокусу Кутка за културу, а затим и културне станице, ко би све требало да се укључи, на који начин могу да се покрену културне и едукативне активности на Сланој бари дискутовало се у оквиру јучерашњег Дивана. Педагошка асистенткиња основне школе „Душан Радовић“, Зорица Калањош, која већ дуго ради са ромском децом, рекла је да је такав простор био неопходан, јер није довољно радити са децом само у школи.
„Ми имамо разне радионице, укључујемо се и у рад неких организација, због чега нам је битно да имамо један такав простор. Од сада ће и организације из других делова града моћи да дођу код нас, да се упознају са нама, али и да ми упознамо њих и њихове садржаје. Деца су радознала и заинтересована да учествују у разним програмима, тако да нам ово заиста отвара спектар нових могућности“ рекла је Калањош на јучерашњем Дивану. За почетак најбитније је покренути локалну заједницу да учествују у програму и да буду иницијатори различитих садржаја, рекла је Марија Јевтић из фабрике винила „Соул Педлер“ која већ три године ради на Клиси, има свој концертни простор, а организују и разне радионице.
„Имам утисак да и сами локални становници сматрају да су изоловани од самог града, а, нажалост, чини ми се да људи овде нису много заинтересовани да се нешто дешава у њиховом крају. Зато је главни задатак новог простора за почетак да активира људе и наведе их да могу не само да буду део неких дешавања, већ и да их сами предлажу“ рекла је Јевтић. „Разливање“ културе ван центра града је светски тренд, сагласни су вајар Миодраг Перић и уметник Саша Крга, који су већ дуго становници Клисе.