ТРИБИНА О СИБИЊАНИН ЈАНКУ
Трибина Културног центра Новог Сада за кратко време постала је веома популарна и посећена. Тако је било када је тема била „Хунyади Јáнос – Сибињанин Јанко: мађарски и српски јунак”. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски, који је одржао већ неколико занимљивих предавања из историје са наших простора. Повод за тему трибине Стојковски је навео актуелну годишњицу која се обележава у Мађарској, али и у околним земљама, а реч је о годишњици доласка на престо Матије Корвина, Јанковог сина и једног од најпознатијих мађарских краљева.
Јанош (Јован) Хуњади (1407-1456), упамћен у српској традицији под именом Сибињанин Јанко, једна је од најзначајнијих личности Југоисточне Европе средином 15. века. Познат је као неустрашив борац против Турака, губернатор Угарске, али и један од највећих феудалних господара тог доба. Поред Румуније, односно Трансилваније где је рођен, Србија је важна за Хуњадија и то од Суботице, која је била његов посед, па преко Београда и све до Косова поља, где је ратовао.
– Хуњади је личност значајна и за мађарску и за српску традицију, с тим што је српској епској традицији дала посебан печат, те је више заступљен у нашој него у мађарској епској традицији – каже Стојковски.
Верује се да је Хуњади био влашког порекла, а прате га и легенде попут оне из 15. века да је ванбрачни син краља и цара Жигмунда Луксембуршког. Хуњадијева ратничка слава из времена османског ропства покренула је и чувену тезу о његовом српском пореклу која се први пут појавила у Савинском летопису из 17. века. Том темом нарочито се бавила др Јелка Ређеп, некадашња професорка Филозофског факултета у Новом Саду.
Војничку каријеру Хуњади је започео првим победама против Турака, када се показао као способан војсковођа. После тих победа, добио је титулу северинског бана и барона Угарског краљевства. Сегединским миром обновљена је Српска деспотовина. У жељи да обнови своју државу и поврати своје територије, деспот Ђурађ Бранковић заложио је све своје поседе Хуњадију, због чега су долазили у сукоб.
У другој косовској бици против Турака, од 17. до 19. октобра 1448. године, учествовао је Хуњади, али је турска војска прегруписавањем извојевала победу и готово потпуно уништила угарску, односно хришћанску војску. Ова друга косовска битка касније је често мешана са првом (1389). Због става деспота Ђурђа да не учествује у том рату како би сачувао своју државу, он је био означаван као издајник хришћанства, што је довело до тога да касније буде приказан као издајник Бранковић.
Хуњадијева слава достигла је врхунац после победе над Турцима у бици на Дунаву код Београда 14. јула 1456. године. У јеку те славе, Хуњади је умро од куге исте 1456. године. Све то заједно допринело је рађању велике легенде о њему на мађарској али и на српској страни…