ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА ДАВОРА ЈОВАНОВИЋА У ДРУШТВУ НОВИНАРА ВОЈВОДИНЕ
Вече посвећено промоцији збирке песама „Живот, љубав и понека(д) суза“ аутора Давора Јовановића одржано је 6. априла са почетком у 19 часова у Друштву новинара Војводине.
Овај свечано уприличен догађај, отворио је својом речју потпредседник ДНВ-а, Жељко Савић, који је истакао да се оваква дешавања организују са изузетном чашћу, те да ни ово представљање неће бити изузетак у том погледу. Он је, овом приликом, посебно нагласио да се поред изврсних песама, у књизи проналазе и илустрације чији је аутор Тијана Вимић, па је и сама збирка, захваљујући визуелној компоненти, уметнички употпуњена.
Давор Јовановић, аутор збирке песама и Жељко Савић, потпредседник ДНВ-а
Присутнима се на самом почетку, према жељи аутора, обратио Влада Пауновић који је, у кратким цртама, изнео податке из песникове аутобиографије. Између осталог, сазнајемо да је Јовановићева прва љубав уметност, писање, сликање и да своју уметничку душу испољава кроз рад. Пауновић је рекао и да су на недавно одржаној промоцији ове збирке у Бачком Петровом Селу, сакупљена средства помоћу којих је учињен један хуманитаран гест дечаку који има потешкоћа са видом, те да се на основу тога може уочити само мали део Даворове хуманости коју никада не запоставља.
Публика је у наредним минутима имала специјалну прилику да лично упозна и чује рецитације дечака Немање Кељачког које је он и припремио са посебном намером, а то је да се захвали аутору за учињену помоћ. Искусити уметников осећај за друге, данас је, нажалост, реткост, али је овај Даворов, свакако, драгоцен изузетак.
Давор Јовановић и дечак Немања Кељачки, након промоције.
У наставку излагања, присутни су могли да чују и истовремено уживају у говорењу стихова овог песника, и то оних најрепрезентативнијих, изабраних према личном избору беседника и ауторовог пријатеља Мирослава Кешељевића. Неке од рецитованих песама биле су: „Тако је добро бити ја“, „Само ти и ја“, „Корак по корак“, „За моју мазу“, „Отац, мој отац“, „Лична карта“ итд.
Аутор се, на самом крају, скромно али великодушно захвалио свима који су се одазвали и дошли, и тако му учинили велику пријатност због чега је он сваком понаособ и поклонио примерак збирке са потписаним именом.
За крај, истиче се да смо после Јовановићеве књиге првенца „Речи су моје играчке“, имали огромну част да пред собом имамо и другу књигу у којој се очитава песников раст и сазревање кроз све оно што је доживео у животу, са извесном дозом маште којом је прожео поједине песме. А, оно што се намеће као закључак целокупног утиска јесте чињеница да ће се сваки читалац који узме у руке ову књигу у њој и пронаћи, јер ће га поједини одломци песама подсетити на лични доживљај света или љубави, а некима ће се на лицу наћи понека(д) суза.