ЉУДИ СА ТРИ ОКА(59) : Давор Мартинчић-НА КРИЛИМА ПЕТРОВАРАДИНА

Пензионер Давор Мартинчић прикупио занимљиву збирку фотографија која сведочи о изградњи наших првих авиона у Петроварадину и развоју фотографије у Белој Цркви

По завршетку Првог светског рата Нови Сад са Петроварадином постао је значајан центар нашег тек формираног ратног ваздухопловства. Уз аеродром на Сајлову развијао се центар за обуку пилота у Петроварадину, а врло брзо изникла је ту и наша прва фабрика за изградњу авиона „Икарус“. О тим значајним догађањима сведоче занимљиве фотографије које је, као колекционар, прикупио и сачувао Давор Мартинчић, пензионер у Петроварадину.

Лет изнад Гибралтара на Дунаву

– Темељ нашој ваздухопловној индустрији је ударен 3.марта 1924.године у Петроварадину, у шупи која се налазила у данашњој Улици Косте Нађа 6. У њој је инжењер Рудолф Физир , са сарадницима,  израдио први југословенски авион и промовисао „Икарус“, нашу прву фабрику авиона, -рекао нам је Давор Мартинчић показујући фотографије на којима су овековечени пионири наше ваздухопловне индустрије. Летилицу је израдио инжењер Физир по пројекту авио-инжењера Јозефа Микла. Са њима је сарађивао пензионисани капетан корвете и пилот хидроавиона Димитрије Коњовић из Сомбора, брат композитора Петра Коњовића.
– Наш први авион је био двокрилац, направљен од дрвета и платна, са аутомобилским мотором „мерцедес“ од 100 коњских снага. Назван је ШБ-1, а касније познат као „мали бранденбург“. Промовисан је на петроварадинским Лединама, где је после изграђена фабрика „Победа“. Авион је успешно летео над Новим Садом, Дунавом и Петроварадином па је Министарство одбране одмах наручило десет апарата. Због проширења посла фабрика авиона је прво пресељена у Ваздухопловно-технички завод на Тврђави, потом у Нови Сад у Шумадијску улицу, па на аеродром Југовићево, да би касније доспела у Земун-објашњава Мартинчић генезу развоја наше ваздухопловне индустрије. Са фабриком авиона до Земуна су стигли и главни носиоци производње авиона Физир, Микл и Коњовић, прослављајући се са новим моделима летилица. Још док се фабрика налазила у Новом Саду приликом пробних летова начињене су и прве фотографије града виђеног из птичје перспективе. Нарочито је запажена серија авио снимака које је начинио пилот Јосип Жупанчић.

Мали музеј фотографије

Поред лепих визуелних сведочанстава о зачетку наше ваздухопловне индустрије Мартинчић је успео да сакупи и низ других фотографија које представљају мали музеј разгледница, портрета, дечјих снимака, догађаја, верских обичаја, школских разреда, па све до војне музике и „таншула“! Ту је и једна стара феротипија на којој је овековечен један од безброј војника који су прошли кроз Петроварадин, а посебно су вредни таблои новосадских чувених фотографа Вајде и Сингера на којима су портрети чланова Заступства града Петроварадина из 1911.године, Певачког друштва „Невен“ из 1912, затим Управног одбора „Хрватских сокола“ из 1914, Стрељачког друштва, Куглашког друштва „Дунав“,…
Сјајна је разгледница Новог Сада, с почетка 20.века, руком колорисана, на којој је снимљена велика бара са трском, из које је касније „изронила“ велелепна палата садашње Скупштине АП Војводине.
У Мартинчићевом мини музеју налази се серија фотографија новосадских мостова на Дунаву, најстаријих петроварадинских кућа, а посебну вредност имају оригиналне фотографије снимљене у 19. и почетком 20.века у атељеима чувених белоцркванских фотографа:Ботфана, Харкаија, Штиха, Дајковића, Аберлеа, Батка, Сеса, Жанплонга, Вундера,…
– Био бих срећан да заживи први Музеј фотографије у нашој земљи, па да у њему овај мој вишегодишњи труд настави да живи, -рекао нам је наш саговорник.

пише: Боривој Миросављевић