Људи с три ока(66) : Милан Мића Новковић
ПОЛА ВЕКА АУТОПУТА
Новосађанин Милан Мића Новковић био је командант Главног штаба за изградњу Аутопута „Братство-јединство“ и сачувао богату фото-документацију о једном од највећих градитељских подухвата у некадашњој Југославији
На Шестом конгресу омладине Југославије председник државе Јосип Броз Тито је у свом говору између осталог рекао да је после Другог светског рата, у оквиру обнове земље, било великих радник акција, да је омладина изградила „од опше користи за читаву заједницу, пруге, комбинате, фабрике,…“ После тога настао је вакум који је штетно деловао са негативним последицима, јер се омладина почела делити по републикама и националностима.“Заборавило се да су наше радне акције спајале интелектуалну и радничку омладину, омладину разних националности, стварајући од ње једну монолитну целину, да су ту израстале масе људи који су затим одлазили на разне стручне послове. Ако је рад омладине и био нешто скупљи не треба заборавити да се нешто мора и потрошити за ИЗГРАДЊУ ЧОВЕКА. Човек нешто вреди, а код нас треба највише да вреди“. Била је то инекција за организовање нових радних акција, а пре свих Аутопута „Братство-јединство“ од Загреба до Љубљане у дужини од 80 километара.
Командант
Омладински руководилац из Новог Сада Милан Мића Новковић одређен је за команданта Главног штаба омладинских радних бригада ангажованих на изградњи Аутопута. Прелиставајући албум са много фотографија снимљених пре пола века причао је са одушевљењем:
– У пролеће 1958.године примио сам веома одговоран задатак:за мење од годину дана требало је да изградимо модеран аутопут који ће повезати главне градове Словеније и Хрватске. Омладина из целе земље одушевљено је похрлила у далеко већи број бригада него што се могло ангажовати. На опште задовољство задатак је извршен пре рока па су створени и сви предуслови да се изградња аутопута настави кроз целу Југославију, од Љубљане до Ђевђелије. Настављена је лепа традиција омладинског такмичења али и организованог обучавања на културном, просветном, техничком и спортском плану.
Велик број младих људи је на радним акцијама, под дејством заједнице и другарства, пронашао свој прави пут у живот. Са изградњом аутопута изграђиване су и личности бригадира, његових градитеља. За
овакав начин рада заинтересоване су и многе групе младих које су нам се придружиле их разних крајева света па је чак и УНЕСКО организовао више семинара.
На изградњи Аутопута од Загреба до Љубљане учествовале су омладинске бригаде из свих крајева
Југославије а из Војводине сенћанска, новосадска, суботичка, сомборска, бачко-тополска, панчевачка, врбаска, вршачка, кикиндска, сремско-митровачка,…У 466 бригада из целе земље било је укупно 53.323 бригадира међу којима преко седам хиљада девојака.
Предеседник
Као председник Фото кино савеза Војводине Мића Новковић је из те организације ангажовао чланове да снимају догађаје на Аутопуту па је сачувана богата фото и филмска документација о том великом градитељском подухвату. Један од најактивнијих сниматеља био је Милан Пејчић из Куле али је и сам председник Савеза и командант Главног штаба Новковић често користио свој фотоапарат да би овековечио занимљивости са Аутопута.У бригадирским насељима су организовани течајеви за обуку фото и кино аматера, одржаване филмске пројекције и редовно су излагане фото-новине. Повремено су одржаване и изложбе документарних и уметничких фотографија. Фоторепортери су објављивали фотографије у разним листовима и часописима а највише у свом гласилу „Младост на Аутопуту“. Радуле Васовић, један од уредника тог листа је касније постао главни и одговорни уредник новосадског недељника „Трибина“.
Богата организациона искуства са Аутопута Мића Новковић је користио обављајући низ веома одговорних функција као председник Фискултурног савеза Војводине, Атлетског одбора Војводине, Стонотениског савеза Југославије у чијим су мандатима одржана у Југославији два Светска првенства у стоном тенису, у Љубљани и Сарајеву, био је члан Организационог одбора Прве светске изложбе фотографија „Златно око“ 1973. године у Новом Саду…
|
ПОЛИТИКА И СПОРТ Милан Мића Новковић рођен је 17.марта 1929. године у Забрежју код Обреновца. Основну школу је учио у родном селу, затим Гимназију у Обреновцу а Правни факултет у Београду где је и дипломирао на Високој школи политичких наука. После Другог светског рата, у којем му је отац погинуо, живео је једно време у Велебиту код Кањиже. Веома млад укључио се у политички живот па је обављао низ одговорних функција у СКОЈ-у,потом и Народној омладини Југославије где је био секретар Централног комитета. Од фебруара 1952. до 1955.године је био и председник Фото кино савеза Војводине, када је стекао љубав према фотографији која га никада није напустила,чак и у време обављања веома одговорних политичких и привредних функција. У више Новковићевих албума , са занимљивим фотографијама , почасно место заузимају снимљене у тренутку када је у име југословенске омладине предао рођенданску штафету Јосипу Брозу, затим слике са изградње Аутопута и бројних спортских такмичења на којима је предводио екипе врхунских спортиста некадашње Југославије. Био је председник Привредне коморе Војводине,посланик у Скупштини Војводине и директор Новосадског сајма у време када се знатно проширио изложбени простор и када је изграђен Хотел „Сајам“. |
Пише:Боривој Миросављевић