ЉУДИ С ТРИ ОКА(28): Мира Михалек- ФОТОГРАФИЈЕ С МИРИСОМ БАРУТА

Новосађанка Мира Михалек сачувала за Музеј фотографија албум са снимцима из Првог светског рата,  који ће бити веома занимљив за истраживаче јер садржи око 200 сјајних оригиналних историјских фотографија међу којима је највећи број снимљен у Војводини.

   Међу онима који су преживели ратове и били принуђени да напусте своја огњишта најсрећнији су они који су успели да сачувају породичне албуме с фотографијама. Са најмилијима који су нестали у ратним вихорима  могу да воде макар немушти дијалог уз фотографије из тих албума и за тренутак забораве сурову истину живота. Уз помоћ сачуваних фотографија историја престаје да буде привид. Фотографија је магичан мост који скраћује пут до истине.

 

Музика и фотографија

 

Пензионерка Мира Михалек, познати новосадски музички педагог, још у раној младости је заволела фотографију па је са њом друговала током целог живот:

–           Добар део детињства сам провела у кући моје мајке у банатском селу Мали Жам, код Вршца. Тамо је мој ујак имао фотографски апарат и често нас фотографисао, а понекад бисмо се упарадили , ишли с коњском запрегом и каруцама на пијацу у Вршац и обавезно свраћали код професионалног фотографа да нам слика целу породицу. Био је то прави празник,  јер смо се за сусрет с фотографким апаратом специјално припремали, куповали нове хаљине, улепшавали косу и лице, да испаднемо што лепши.

   Михалекова се школовала за музичког педага, а стекла је брачног друга из исте струке познатог диригента Ивана Михалека. Као што им је заједничка љубав била музика, обоје су волели и фотографију. Те љубави су пренели и на своје наследнике. Кућа им је пуна фотографија и дијапозитива снимљених широм света, на турнејама са КУД „Светозар Марковић“, планинарским походима , летовањима и зимовањима. Некадашњу стару „Агфу“, импровизовану фото лабораторију у кухињи и шпајзу и незамењиве црно-беле фотографије са крецавим оквиром, заменили су нови савремени дигитални апарати и, наравно, свемогући компјутер са интернетом, који једним кликом на тастатури, за трен ока води у, до скора недокучиве, мистерије фотографије.

 

Тајна фотографија из албума са тавана срушене куће

  Иван и Мира Мухалек су једно време живели код рођака Ђуре и Розалије Крист у Сремској Каменици, у старој породичној  тршчари. Том приликом су на тавану оронуле куће нашли велики албум с фотографијама. На корицама је, на мађарском језику, златотиском написано:

„А ВИЛАГ-ХАБОРУ КЕПЕКБЕН“, што би у слободном преводу значило „Први светски рат у сликама“.

–           Тетка Розалија нам је поклонила тај албум , пре више деценија, па смо га донели и чували у нашем стану на Детелинари. Кристови су умрли, стара кућа је срушена, нема више ни мога Ивана, а сачувани албум би требало да и даље живи у будућем Музеју фотографије,- рекла нам је Мира Михалек и саопштила још неке занимљиве детаље о настанку несвакидашњег албума са историјским фотографијама. Од тетке Розалије је чула да је уочи Првог светског рата њена рођака Евица( касније удата за бравара и музичара Божидара Лжичара у Сремској Каменици) као девојка похађала школу у Петроварадину и заљубила се у аустроугарског официра са службом у петроварадинском гарнизону. Љубав није дуго трајала јер је избио Први светски рат. Официр се највероватније бавио фотографијом па је Евици поклањао слике које је она педантно сакупљала. Пре него што ће умрети Евица је све слике поклонила Розалији а она је, да би сачувала вредан поклон, све фотографије укоричила у велики албум. Око 200 фотографија снимљено је са камерама формата 6 пут 6, 6 пута 9 и 10 пута л5 сантиметара. Већина је рађена у сепији и веома су доброг квалитета.

 

Укоричена ратна хистерија

 

  Прегледом фотографија у албуму који је сачувала Мира Михалек констатовали смо да је у питању веома значајна колекција која заслужује посебну експертизу стручњака не само за фотографију него и историју па и друге науке. Посебно су фасцинантне оригиналне фотографије снимљене у Новом Саду, у само предвечерје Првог светског рата. Тада је Нови Сад добио први аеродром и војне пилоте који су на њему обучавани и падали са смртним последицама. Али, остали су сачувани први снимци Новог Сада из авиона!

   Понесени ратном еуфоријом јављали су се добровољци, долазили хонведи и парадирали на коњима центром Новог Сада, затрашујућа тешка артиљерија пролазила је главним улицама Новог Сада(вукли су је четири снажна рогата вола), наоружана војска клечала је на тргу испред некадашње зграде Матице српске и молила се свевишњем пред одлазак на фронт и незаборавну кланицу на Дрини, здравствене устаниве су  се припремале за пријем тешких рањеника, копане су раке на гробљима,…

  Аутор фотографија је највероватније припадао извиђачким или инжењериским јединицама. То се може закључити по самој садржини фотографија на којима је највише срушених мостова, градилишта понтона, прелаза војске преко Дунава, Саве, Дрине и других које су биле на правцу њихових ратних кретања све до Ловћена и мора где су фотографисани и морнари.

   Занимљиво је да су на фотографијама и цар Франц Јозеф(снимљен у рову на фронту) као и српски краљ Петар са наследником Александром и њиховом свитом. Снимљени су и сви родови војске од пешадије и коњице до авијације и оклопних возова! Не изостају ни снимци ратних заробљеника(Срба,Руса,Италијана…) зверстава, вешања у Босни и Подрињу, разарања Београда, цркава, гробаља, болница,…Само на једној фотографији забележен је осмех на лицу човека: ратник у рову пригрлио је пса којег је глад натерала да му приђе у невољи.

СА СВЕТСКИМ ПРВАЦИМА       Мира Михалек је рођена 5. септембра 1930. године у Кули. Основну школу је учила у Мошорину и Новом Саду, средњу у Пожаревцу, Зрењанину и Новом Саду. у којем је завршила Средњу музичку школу. Потом је дипломирала на Музичкој академији у Београду. Радила је као педагог у Школи за васпитаче у Новом Саду, Школи „Милан Петровић“, за децу са с посебним потребама, Музичкој школи „Јосип Славенски“ и у КУД „Светозар Марковић“, познатом хору који је 1971. године, у Ланголену, постао првак света. Фотографијом је почела да се бави у раном детињству, када је од ујака сазнала прве тајне ове вештине, а од камере се не одваја ни сада у позним годинама. Сакупила је и велику колекцију дописница, разгледница,  које је сортирала по географском пореклу. Албум с фотографијама из Првог светског рата, који је сачуван у породици Михалек, заслужује да га експерти изуче и обогате наша сазнања о тим историјским данима.

 

пише: Боривој Миросављевић