Одржана Међународна конференција ДНВ-а „Новинарство и медији“

У протекла два дана, Друштво новинара Војводине било је домаћин Међународне стручне конференције „Новинарство и медији“ која је, услед пандемије вируса корона, одржана путем видео линка. У својим излагањима на више актуелних тема, представници међународних савеза новинара Русије, Белорусије и Бугарске, као и научни и медијски радници из Србије, 28. и 29. јануара представили су актуелне изазове са којима се суочавају медијски делатници, разменили искуства и истакли значај међусобне подршке у овим временима тешким за новинарску професију.

Конференцију су отворили председник Друштва новинара Војводине Петар Кочић и потпредседник Међународне федерације новинара Тимур Шафир, који су поручили да је, без обзира на околности у свету и начин на који се конференција одржава, важно то што постоји могућност да се организују овакви међународни скупови, јер на њима колеге широм света имају прилику да анализирају најважније изазове и препреке у раду новинара и њихових струковних удружења. Председник Друштва новинара Војводине упознао је учеснике скупа са статусом, начинима финансирања, као и поделом новинарских удружења у Србији која је, у суштини, питање разилажења ставова руководстава тих удружења и њиховог односа према недавној прошлости. Кочић је истакао да ДНВ настоји да превазиђе те разлике, између осталог,  иницијативом за формирање кровне организације. Како каже, уједињавањем постојећих новинарских удружења у чврст савез био би остварен бољи положај професије у друштву, као и већи утицај на креаторе политика у медијској сфери.

Потпредседник Међународне федерације новинара Тимур Шафир истакао је да је 2020.година била тешка за све новинаре и медије у свету те да је, уз постојеће проблеме, попут рада у ратним околностима, притисака на медије, несолидарности новинара, пандемија донела нови изазов – ограничење кретања, а тиме и јавног информисања. „Испоставило се да, без конкретне подршке јавних органа, све струковне организације и медији долазе у ситуацију да се боре за опстанак. Криза је показала да су само јаке новинарске организације фактори опстанка ове професије, те су њихова међусобна солидарност и подршка  кључни за превазилажење проблема“, подвукао је потпредседник Међународне федерације новинара.

 

Председник Савеза новинара Русије Владимир Салавјов, који „Србију сматра другом отаџбином“ јер је у њој провео више година,  изразио је жељу и намеру да тај савез успостави још бољу сарадњу са Друштвом новинара Војводине, кроз реализацију пројеката, али и заједнички рад на заштити права новинара. Безбедност новинара, објаснио је Салавјов, биће у фокусу рада њиховог Савеза и ове године, с обзиром на то да је у 2020. било на десетине физичких напада на колеге, многи су добијали отказе и слично. Право стање у медијима требало би да буде јасније по завршетку истраживања Савеза о томе колико је њих у протеклој години угашено или финансијски угрожено.“Финансијска нестабилност медија, а нарочито  штампаних, на које се епидемија највише одразила, делимично је превазиђена у августу, када је  држава финансијски подржала око 30 хиљада  средстава јавног информисања“, напоменуо је Салавјов.

 

 

Председница Савеза новинара Бугарске Сњежана Тодорова истакла је да је пандемија вируса ковид-19 дубоко поделила друштво, што се пренело и на новинарску професију, у смислу повећане одговорности за информације које се  пласирају јавности. Као пример је навела поделе међу грађанима Бугарске  на оне који очекују вакцинацију и на оне који јој се противе и протестују против ње, ширећи непоуздане и пристрасне информације, што је узроковало и поделе међу новинарима, нападе на њих, а неретко и цензуру у медијима. Између осталог и због тога,  Савез новинара Бугарске, објашњава Тодорова, покренуо је измене Закона о заштити права новинара у тој земљи, како би било спречено деградирање професије, као и угрожавање права, слобода, па и живота новинара.

 

 

Председник Белоруског савеза новинара Андреј Кривошејев оценио је да је у медијском простору те земље видан политички притисак са запада, да је утицај на младе веома велики, а да друштвене мреже и интернет платформе, као што је „Телеграм“, имају моћ да произведу конкретне политичке и друштвене акције, као што је то било на августовским демонстрацијама у Белорусији.  „За медијски простор то, практично, значи да се против новинара спроводи агресија подстакнута спољним факторима. Више од 400 чланова Белоруског савеза новинара живи и ради под сталним претњама и увредама, а незадовољство и агресија преноси се из медијске сфере на улице“, нагласио је Кривошејев.

 

Сергеј Горбачов, председник Севастопољског регионалног удружења новинара, говорио је детаљно на конференцији о проблемима и притисцима са којима се годинама суочавају новинари са Кримског полуострва и истакао да је то подручје у последњој деценији изузетно погодно за медијске манипулације те свет нема објективну и потпуну представу о тамошњим догађањима. Горбачов је позвао колеге из свих крајева света, уколико желе да сазнају истину и непристрасно известе јавност о томе како живи становништво Крима, како просечан грађанин доживљава односе између Русије и Украјине и у каквом положају су  новинари– да дођу и сами се увере у све то. Повод, како каже, може да буде и њихов скуп новинара  који је планиран за  ову годину, а о чему ће сви учесници конференције бити обавештени.

 

 

Главни уредник портала„Балканист“ и директор Фондације за прогресивну политику из Москве Олег Бондаренко разматрао је утицај политичких актера на јавно информисање, посебно на популарним   интернет платформама и мрежама, попут „Телеграма“, које су ван друштвене контроле.

Социолог, телевизијски аутор, водитељ и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић анализирао је слободу медија и новинара из визуре индивидуе у неком друштву, указујући на то да „човека који ради на себи не може да ограничи ниједан тоталитарни режим“, а да је константно учење, односно образовање новинара – кључ унапређења те професије и постизања њеног већег угледа у друштву. Говорећи о раскораку између медија и новинарства, Панаотовић истиче да,  без обзира на облик државног поретка, медији увек имају неколико интереса, било економских, било политичких или, пак, интереса одређених друштвених група, који се неретко косе са интересима и потребама јавног мњења. Управо зато је важно да професионални задаци и циљеви новинара буду, изнад свега, објективност, истинитост и једнака посвећеност сваком члану друштвене заједнице, „од домаћице из Малог Мокрог Луга до интелектуалца“, закључује Панаотовић.

 

Публициста и политиколог  др Драго Његован представио је студију случаја о присуству пропаганде у новинарству, на примеру телевизијског извештавања медијске куће „N1“ у Србији и у Босни и Херцеговини.

Новинар и донедавни председник Друштва новинара Војводине Младен Булут направио је свеобухватну анализу  актуелног законодавног оквира, извора финансирања, као и функционисања  медијских кућа  и струковних удружења у Србији, указујући на промене које су неопходне како би медији и организације били стабилнији, независнији и професионалнији.

 

Доцент др Мирјана Ковачевић са Високе школе за комуникацију у Београду  анализирала  је стање и перспективе у интернет новинарству, а доцент др Ива Шиђанин и магистар Кристина Чилег са Универзитета у Новом Саду (ФТН) представиле су истраживања на тему информисања младих у дигиталном окружењу, са посебним акцентом на све већи утицај „инфлуенсера“ на  креирање ставова код те популације.

 

 

Проф. др Биљана Ратковић Његован са новосадског Факултета техничких наука указала је у својој презентацији на све присутнији феномен „роботског новинарства“, где софтвер у одређеним пословима може да замени новинара, производећи аутоматизоване вести (временска прогноза, спорт, резултати избора и др.), уз закључак да, због недостатка креативног приступа,  робот никада неће моћи да преузме улогу новинара.

 

 

 

 

Друштво новинара Војводине публиковаће излагања, истраживања, презентације и закључке свих учесника онлајн конференције у свом Зборнику, чије се објављивање очекује у току 2021.године.

Међународну стручну конференцију „Новинарство и медији“, у организацији Друштва новинара Војводине, финансијски су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине. Ставови изнети на конференцији не изражавају нужно и став институција које су пројекат подржале.

 

Аутор текста: Милијана Кочић

Фотографије: Медијакулт