ПЕТАР ЂУРЂЕВ, историчар

Архиви и музеји су места на којима се похрањује прошлост као историјска оставштина за будућност.

Све до 1926, када је основана прва овдашња архивска установа,  у Новом Саду није био установљен самостални архив мада је Магистрат у Градској кући имао архивско одељење. До 1918. прикупљено је безмало 30 вагона архивске грађе која је, током окупације, највећим делом пропала,  развучена  или намерно уништена. Истоветан случај се поновио и 1941. када су наново опустошини овдашњи архиви и музеји.

Просветно одељење Војне управе за Банат, Бачку и Барању је већ 11. новембра 1944.дало упутство окружним НОО да се, поред осталог, постарају и за државне, црквене  и друштвене архиве и стражарно обезбеди њихово чување. Као једно од девет среских „архивских подручја“, одлуком Главног извршног одбора Народне скупштине Војводине од 2. новембра 1946,  Нови Сад је означен као једно од најважнијих архиских средишта из којег је 1954. настао  Државни архив новосадског среза који је смештен у лагуме Петроварадинске тврђаве.

Из старих и по свему неподесних зграда „Барутане“, „Једноставне“ и „Друге“ касарне на Петроварадинској тврђави драгоцена документарна грађа је пренета 2016. у новосаздано здање Историског архива Новог Сада у улици Филипа Филиповића 2 а.

Тако је, после 62 године од оснивања ове значајне националне установе, започела селидба  у нову зграду са савремено опремљеним депоима у којима је смештено више од 9.135 дужних метара архивске грађе сврстане у 1.030 фондова и збирки које обухватају временско раздобље од средине XVIII века до данашњег дана.

Крај сеобе Петар Ђурђев је дочекао постављењем за директора новосадског Архива.

– Архив је сведоком неисцрпних и још увек неиспричаних прича и сав архивски и музеолошки материјал који имамо морамо учинити да буде што доступнији најширој јавности, да проговори језиком нових генерација на њима лако приступачан и схватљив начин – било је основно полазиште Ђурђева и мотив за оживљавање прошлости, како Новог Сада тако и околних места приређивањем низа стручних скупова и трибина, изузетно успелих изложаба и обнављањем издавачке делатности објављивањем вредних наслова.

Стара и нова зграда Историјског архива Новог Сада

Петар Ђурђев – по звању историчар, бивши професор историје у све три овдашње гимназије и директор Архива, члан Рукописног одељења Матице Српске, Савета Академије уметности и члан Центра за друштвену стабилност  – суграђанима је познат понајпре као заљубљеник у свој родни град, а онда и као велики приврженик ФК „Војводина“.

Рођен је 13. јануара 1978. у којем је, после завршене основне школе „Ђура Даничић“ и гимназије „Исидора Секулић“, дипломирао на катедри за историју на Филозофском факултету, потом стекао звање мастера и уписао докорске студије.

У депоу Архива

Упоредо са наставничком лиценцом 2009, стручним испитом за звање библиотекара 2010. и положивши архивистички испит 2017, стекао је све неопходне стручне квалификације за руковођење Историјским архивом Новог Сада, одакле је, након јунских избора 2024, изабран за члана Градског већа за образовање.

– Одувек сам био привржен историји због које сам се посветио студијама и стицању академског звања, а имао сам срећу да се нађем на челу ризнице у којој се чува богато наслеђе из прошлости Новог Сада и околних места, у којој сам објединио своје интерсовање, хоби и посао – вели Ђурђев који је свој истраживачки рад сабрао у до сада више десетина радова објављених у многобројним домаћим и страним научним часописима, неколицини посебних публикација, као и више сценарија за документарне филмове, радио и тв серијале.

Из опуса Петра Ђурђева

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.