ЖИВАН ПАШИЋ, шумар, писац, историчар и истраживач

Диљем Срема, али и унаоколо, познатији је по шпицнамену Жикица, које су му од миља, још док је био деран, наденули овдашњи житељи.

Рођен је 7.6.1961. у питомом сремском селу крај Дунава под обронцима Фрушке горе – у Чортановцима као прво дете из брака оца Петра-Пере и мајке Злате, рођене Корлат.

Бог овде није штедео – каже и додаје – да нам је дао више, било би вишак!

Имамо воде колико хоћемо, планину, плодне њиве и родно виногорје, стари и нови, међународни пут на средокраћи од Новог Сада до Београда.. и зато су нас одвајкад прозвали „господско село“.

Умало да није, по наговору  очевог пријатеља ваздухопловца Мише Ђебинца, постао пилот, али после погибије Титовог пилота Жике Мандића (који је предходну ноћ био у њиховој кући), на захтев успаниченог оца, исписује се из авијатичарске школе коју је похађао на аеродрому у Рајловцу.

Како се од малена, још док је био у чортановачкој основној школи, истицао знањем школовање је наставио у гимназији у Инђији, „шуварицама“ усмерен на биолошки смер. Некако у то време стари шумар одлази у пензију и он ванредно у Сремској Митровици завршава шумарску школу.

Убрзо потом добија посао шумара у Националном парку „Фрушка гора“ и поклопило му се корисно са добрим, јер сваки обилазак шума доводио га је и на она тајновита, скривена, обичним људима недостпна места на којима су, обрасли у густиш, почивали остаци давнашњих цивилизација – приликом обрушавања оближњег брда указало му се неолитско насеље старо 5-6000 година, пронашао је остатке Херкуловог града у римском лимесу, у усеку према Сланкамену открио је масовну заједничку гробницу турских и аустријских војника, као и српских милитара под командом Јована Монастерлије, погинулих у чувеној битци 19.8.1691…

Посебно је поносан на дубровачки препис даровне грамате деспота Јована од 4.маја 1496. са завештањем да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу, а у којој је забележен први помен Чортановаца…

Уверен од младости ране да, ако желимо да мењамо свет, треба кренути из свог дворишта, сву своју љубав према родном месту саденуо је у књиге „Чортановачки корени“ (2009), „Чортановачка црква“ (2011) и „Чортановачка школа“ (2017), а припрема нову на основу старих, ретких фотографија на којима су белодано осликани некадашњи живот и обичаји.

Насловнице Живанових монографија

Од налаза својих открића сачинио је „Археолошку поставку“ у основној школи у Чортановцима, а неуморно ради на приређивању вредних изложаба и историјских предавања, као и програма КУД „Младост“ и Завичајног друштва „Козарица“ чији је оснивач.

Из прошлости Чортановаца непрестано извиру нове идеје

Воли још да каже да ако радиш оно што волиш ниједан дан ниси без посла – а изнад свега воли свој трофејни џип „Вилис“ са којим је два пута био почасни гост на обележавању Дана Д у Нормандији.

У Нормандији са својим трофејним џипом

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.