ДРАГАН ПАЊКОВИЋ Гиша, првак у вилбалу

 Још од ономад, новосадска плажа Штранд се прочула по јединственим играма лоптом уз песковиту обалу или у плићацима Дунава којима су купачи прекраћивали летњу доколуцу. Испрва само овде се играо пициген, кеч-кет, беругаш, главомет, курендол, хедбол, онда ножни тенис и тенис главом, а одскора и вилбал.

Да нам Предраг Јовић Џо и Владан Вучковић Влаја из Владичиног Хана овом новотаријом не би преузели примат заслужан је Драган Панковић Гиша, који је два пута, као капитен, предводио екипу Новосађана до победничког трона Видовданског вилбал купа.

– Како се вилбал игра само код нас у Србији значи да смо двоструки светски прваци – више у шали каже Драган Панковић, некадашњи одбојкаш и савате борац, након што је 2021. изабран за председника Српског вилбал савеза.

Изглед вилбал терена и детаљ са утакмице

Првенац из брака Милана, професора историје и учитељице Савке, девојачки Колунџић, је рођен 4. септембра 1969. Овде, у Новом Саду, родитељи су му се поново сусрели шездесетих година јер су окупацију провели у логору у Шарвару где су били, као потомци солунских бораца, заточени од мађарских власти.

Детињство је махом проводио код родбине на селу, али како је веома рано исказивао занимање за механику, после основне школе завршио је и МШЦ „Тито“ да би стечено звање прецизни механичар једно време усавршавао у Италији.

Започете стидије на Машинском факултету прекида одласком у Марибор и Сарајево где је 1992. окончао студије економије дипломиравши на смеру маркетинг и менаџмент.

Струком се, такорећи, бавио успутно, колико су му налагале прихваћене обавезе – од 1993. до 2013. упорно покушавајући да обезбеди основне услове за рад певачком друштву Невен, а онда од 2013. до 2022. и као руководилац  Службе развоја, маркетинга и општих послова у АД Лука Нови Сад где је унапредио (међу)људске и пословне односе са клијентима, а приређеном изложбом „Стара возила у старим лучким складиштима“ током приредбе Ноћ Музеја увео компанију у средиште културних збивања.

Свему је крива хармоника, коју му је отац поклонио 1978. и коју од девете године готово није скидао са груди. Вештини виртоуза су га подучавали проф. Стеван Брзак и Мића Јанковић, а као члана пионирског и омладинског оркестра КУД Светозар Марковић проф. Сабо Иштван. Овладавши до танчина основама фолклора, културне и музичке традиције остварио је изузетну сарадњу са чувеним југословенским кореографом Миодрагом Цветковићем-Бањцем.

Од 1984. до 1995. један је од водећих чланова оркестра КУД Максим Горки, али је, истовремено као секретар, у популарној новосадској Матки увео је низ програмских новина и садржајима рада друштва.

– Осим што сам упознао све Русине овде сам овладао и русинским језиком – каже Гиша сећајући се на лепе проведене дане све док их рат није потпуно помутио.

Након пада Книнске крајине и престанка активности СГ, за коју је радио током ратних дејстава у Словенији, Хрватској и БиХ, враћа се у Нови Сад и са неколицином пријатеља прихватио се бремена да оживи постојање и рад једног од не само овдашњих најстаријих културно-уметничких удружења – Српског занатлијског певачког друштва Невен.

Драган Пањковић Гиша: Крај свог дома истерани на улицу

– Џаба нам је сва традиција од настанка 1894, остварени врхунски уметнички домети, славне хоровође попут Исидора Бајића и Ђорђа Шијакова, тамбурашког збора Марка Нешића, као и незаборавни наступи широм Војводине са програмима духовне и световне музике кад смо бескућници – негодује Гиша указујући да су и поред велике мермерне спомен плоче са десне стране улаза у Дом занатлија на Тргу Марије Трандафил, на којој се дословно наводи да су чланови Невена дали свој допринос његовој изградњи, упркос сувласништва остали без крова над главом.

А све до својевремене партијске идеологије усмерене против приватног власништва чланови Невена су са осталим новосадским занатлијама сами издржавали своје друштво, да би сад, у поновној приватизацији били потпуно развлашћени.

Марко Нешић и његова тамбурашка секција

– Све док се некоме од властодржаца 1962. није прохтело да „подруштви“  Невен радиле су, поред хорске, драмска, фолклорна и музичка  секција. Гашење је обављено на врло перфидан начин јер су се учлањени припадници „свесне омладине и поједине занатлије“ изјаснили за његово припајање Омладинском клубу уметности – сведочи Гиша позивајући се на документацију коју је по архивима и музејима предано прикупљао минуле деценије и која ће, због коначне истине, бити ускоро објављена у монографији СЗПД Невен.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.