БОЖИДАР Бошко ДУДВАРСКИ, певач   (из народа)

Потомак је старе племићке породице чијем је родоначелнику Николи, граничарском официру, царица Марија Терезија 1751. због ратних заслуга доделила титулу са грбом и спахилук у Ади на којем је заувек остао иако су се, после развојачења границе у Бачкој, његови саборци масовно иселили у Русију.

Војна крајина                                                            Граничар                                       Породични грб Дудварских

Павле Паја Дудварски,  док је био на служби у Пожаревцу, оженио се Миленом Пејић која му је 1954. родила кћерку Драгану, а две године касније и сина Божидара.

У кући пензионисаног потпуковника Дудварског, у коју су се по доласку у Нови Сад уселили средином шездесетих година прошлог века, увек је било весело – ниједна приређена седаљка  није прошла без певања уз гитарску или клавирску пратњу, а којима је тон давала богомданим лепим гласом надарена домаћица певајући староградске песме, романсе и шлагере.

Још као двогодишњак осећај за музику исказивао је пратећи ритам ударањем о наслон столице, а начувши родитељске разговоре о предстојећем упису у школу сам је, привучен звуцима који су се разлегали иза отворених прозора Музичке школе, враћајући се из пекаре са векном свежег хлеба под руком, бануо пред зачуђене професоре и рекао да жели да се упише у њихову школу.

Безгрешно им је отпевао Две су врбе поред реке тихо плакале и тако положио „пријемни испит“, а отац који га је подржавао, упркос томе што није био нешто нарочито музикалан, купио му је хармонику.

Божидар, од миља прозван Бошко, рођен је у Пожаревцу 10. фебруара 1956.

Основну школу Јован Поповић и Грађевинску школу, поред основне и средње музичке школе Исидор Бајић, је завршио у Новом Саду, а Грађевински факултет 1985.

– Опет, кад се поставило питање о мом даљем школовању на Музичкој академији, мајка се успротивила речима: Нећеш ваљда да као Дуле хармоникаш будеш кафански свирац – сећа се Бошко признајући да се ни њему није посебно свидело да свира на хармоници.

Ни са другим поменом могућег избора мајка се није сложила.

–  Хтео сам да упишем ДИФ, али ме је одговорила мајка, која је у младости као атлетичарка СД Црвена звезда била, као првакиња у бацању кладива и кугле, државна репрезентативка, речима:  Нећеш ваљда да после будеш фискултурник у Каћу – уз смех говори Бошко који је већ тада са завидним успехом играо кошарку и мали фудбал и на престижном Дневниковом турниру 1980. био  проглашен за најбољег играча.

Закратко радио је у новосадском УРБИС-у док није отворио млечни ресторан Грбавица, а убрзо и пицерију 55, коју напушта покренувши Агенцију за некретнине.

Слике за успомену и дуго сећање – неки од рнијих наступа Бошка Дудварског

У свету музике присутан је као вокални солиста групе Олдтајмс бенд и наступима са новосадским Биг бендом од којих се издвајају они из 2011. Нови Сад срцем и на југословенској турнеји Ко некад у 8.

– Вита Симурдић, ондашњи музички уредник Радио Новог Сада, је 2012. у Католичкој порти приредио омаж поводом 20-тогодишњице култног албума  Битлса мени незабораван концерт – сећа се Дудварски свог изузетно запаженог наступа на овој приредби.

Својој општој препознатљивости придодао је победу у музичком такмичењу РТС Ја могу све, у којем је са Бети Јурковић и двоје тада анонимних младих певача, прошавши све Сциле и Харибде неочекиваних захтева организатора и продуцената, после 10 серијала и четворомесечних наступа, убедљиво освојио прво место.

Победник РТВС музичког сериала Ја могу све

– Највећи део позамашне награде посветио сам Интерном одељењу новосадске болнице – скромно наводи Бошко правдајући се да од музичког динара никада није живео.

Велику пажњу изазвао је његов концерт Далмација у мом срцу 2016. у Синагоги, а онда недавно и на НОМУС-у пошто је, поред многобројних знаменитих певача, увршћен у главни програм.

Бошко и другови –  један од концерата у новосадској  Синагоги

– Данас, поготову за певаче који нису под сталним уговором са неком дискографском кућом (тзв. певаче из народа), организација концерата  је, због укупних трошкова, сложене организације и непознанице о броју посетилаца, готово недостижна – уверљив је Дудварски оквирно наводећи бар двонедељне личне припреме посебно одабраних чланова за састав оркестра и пратећих вокала, бар једну до две генералне пробе, најам врхунске аудио опреме…

Али, никад се не зна.

Извор фотографија: лична архива/РТС/Википедија

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.