Наташа Исаиловић добила чисту десетку на одбрани дипломског рада „Рана фотографија у српској штампи“ пред професорима Факултета за менаџмент у Новом Саду.
„Познавање фотографије је важно исто колико и познавање азбуке. У будућности ће неписмени бити они који не знају да користе фотографски апарат“. Цитирајући Ласла Мохољи Нађа, великана светске фотографије који је наше горе лист( живео у детињскву у Молу), Наташа Исаиловић је већ у уводу свог несвакидашњег дипломског рада одбрањеног за катедром Факултета за менаџемент у Новом Саду, наговестила свој тријуимфалан крај студија на престижној Привредној академији. Њено излагање на тему „Рана фотографија у српској штампи“ оцењено је чистом десетком.
Несагледива моћ фотографије
Одбрана дипломског рада „Рана фотографија у српској штампи“ окупила је радознале и заинтересоване у здање новосадског Факултета за менаџмент јер је то била ретка прилика да неко од студената одабере тему из области фотографије.
ПРВИ ТАБЛОИД – Насловна страна првог броја часописа „Балкански рат“ који је уређивао Футожанин Душан Шијачки
– Проучавајући прве појаве фотографија у српској штампи уверила сам се у њену велику моћ и утицај на јавност која је безрезервно веровала визуелним порукама са крвавих ратишта. “Илустрована ратна хроника“, крајем 19. века, и „Балкански рат“, на почетку 20. века, као наши први таблоиди, били су утемељивачи наше илустроване штампе. Преко сјајних фотографија читаоци су на најубедљивији начин информисани о догађајима на ратиштима. Оне су истовремено утицале на потстицање слободарског духа народа, осуду ратних злочина, величање херојских подухвата ратника, јединства народа и војске,…
ПОМОЋ – Српски народ помаже артиљерцима у Првом светском рату, на снимку Ристе Марјановића, фотографа Главног штаба
Тако Наташа Исаиловић објашњава разлоге свог определења да студије оконча дипломским радом са темом која ни данас није изгубила свој историјски значај. Одбрана њеног рада на час се претворила у трибину на којој су постављана и питања у којој мери је савремена фотографија злоупотребљена у постизању новијих ратних циљева. Констатовано је да је у ранијем периоду фотографији више веровано него данас јер јој је технолошки развој омогућио манипулације за искривљавање истине. Она скраћује пут до истине али је све више у служби постизања циљева оних који с њом манипулишу.
Лице и наличје фотографије
ЧЕСТИТКА- Чланови испитне комисије доцент др. Момчило Бајац, др. Љиљана Булатовић и доцент др. Милош Бабић честитају Наташи Исаиловић након положеног дипломског испита
У свом високооцењеном дипломском раду Наташа Исаиловић је констатовала да постоје два типа документарних фотографија: први претставља накнадно реконструисане и за потребе снимања аранжиране ситуације, а други је настао као непосредан запис о стварном животу и збивању.
– Овај други тип фотографског записа је далеко значајнији. То је једини пут који води до аутономије српске фотографије као визуелног документа,
– закључије у свом раду Наташа Исаиловић.
– С развојем и проналаском нових технологија, фотографија се развијала великом брзином и освајала цео свет. За разлику од првих фотографа који су дискретно стварали објрективан документ, савремени фотографи постају наметљиви градећи свој стил.
Ментор професор др Милош Бабић веома је задовољан што је његова студенткиња добила највишу оцену на одбрани несвакидашњег дипломског рада. Истовремено је изразио жељу да се и у наредним генерацијама што више студената заинтересује за изучавање фотографије која је у нашој науци још увек „неузорана ледина“.
(„Грађански лист“, 20.јул 2009)
ТЕОРИЈА И ПРАКСА
Наташа Исаиловић
Наташа Исаиловић је рођена 11. априла 1985. године у Лозници. Основну школу „Браћа Рибар“ завршила је у Доњој Борини а потом Средњу економску школу у Лозници. У Новом Саду је дипломирала на Факултету за менаџмент, на смеру менаџмент у медијима. Нада се да ће радити у неком од телевизијских студија и применити стечена , још врућа, знања на тек завршеним студијама.
