Šesnaest godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji
PRIZREN, ČAGLAVICA, KOSOVSKA MITROVICA –
Na današnji dan 2004. godine u orkestriranom pogromu širom Kosova i Metohije desetina hiljada Albanaca nad Srbima, ubijeno je najmanje 19 osoba, uključujući Albance koje su usmrtili vojnici Kfora i osmoro Srba. Prognano je oko 4.000 Srba, porušeno i zapaljeno 420 srpskih kuća i 40 pravoslavnih crkava i manastira, uključujući više srednjovekovnih svetinja, poput crkve iz 14. veka Bogorodica Ljeviška u Prizrenu.
Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve.
Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a.
Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su „preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.
Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
Posledice martovskog nasilja nikada nisu sanirane, a najtragičnije je to što su pojedina mesta od tada ostala bez srpskog stanovništva, ni pet odsto tada proteranih Srba nije se vratilo u svoja mesta.
Eskalacija, kako je ubrzo dokazano od međunarodnih predstavnika, planski pripremanog i motivisanog nasilja, prvo je počela u Kosovskoj Mitrovici, a onda u Čaglavici kod Prištine, Prizrenu, Peći, Đakovici, Obiliću, Podujevu, Gnjilanu, Svinjaru i skoro svim mestima južno od Ibra gde su živeli Srbi.
Kfor i Umnik su imali „pripremljen“ odgovor, da su bili zatečeni ovako masovnim i brutalnim nasiljem Albanaca nad Srbima i da je to bio razlog njihovog neadekvatnog i neblagovremenog reagovanja?! Unmik policija i Kfor su kasnije objavili da je u tom albanskom nasilju nad Srbima 17, 18, ali i 19. marta, učestvovalo 60.000 Albanaca.
Srpska koordinacija: Martovski pogrom zločin bez kazne
Šesnaest godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji niko nije osuđen, Srbima nije omogućen povratak u nihove domove niti je dobijena naknada za uništenu imovinu, saopštila je Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije (Srpska koordinacija).
U saopštenju se navodi da Srpska koordinacija i članovi porodica žrtava, gajeći uspomenu na žrtve martovskog pogroma, još jednom ukazuje na odgovornost UNMIK-a i KFOR-a, proisteklu iz, kako kažu, nečinjenja i nevršenja mandata određenog Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN br. 1244, kao i na odgovornost Evropske unije (EULEKS-a) i vlasti u Prištini zbog nekažnjavanja zločina nad Srbima.
Njihova odgovornost je, podsećaju, zbog uništavanja srpske kulturne baštine i imovine Srba na Kosovu i Metohiji.
„Srpska koordinacija poziva domaću javnost da i u ovim teškim vremenima, kada se ljudska civilizacija bori sa globalnim zlom oličenim u korona virusu, ne zaboravi zlo koje je počinjeno nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vlasti Srbije da aktuelizuje pitanje krivične i imovinske odgovornosti za posledice nastale masovnim i organizovanim nasiljem Albanaca nad Srbima i srpskom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji u martovskom pogromu 2004. godine“, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Srpske koordinacije, Duško Čelić.