Сабрана дјела заборављеног писца
„Мрак када спусти завесе,
по њима затрепћу свеће“
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Тузле направило је капиталан издавачки подухват: објављена су Сабрана дјела Радована Јовановића у пет књига, а која ће бити представљена на Сајму књига у Београду. Богата писана заоставштина најзначајнијег писца сјевероисточне Босне између два свјетска рата, сакупљена је у пет књига, и послије готово деведесет година од његове смрти доступна је и пружена суду јавности и књижевне науке.
„Човјек снује, …“ Сањао је и приређивач и уредник Сабраних дјела Радована Јовановића, босанскохерцеговачки књижевник и публициста Фатмир Алиспахић, годинама подсјећајући на значај писца и његовог дјела, сматрајући да је Јовановић први савремени књижевник сјевероистичне Босне, па и шире, у оном смислу у коме данас разумијевамо мајстора пера који се огледа кроз више жанрова, и у прози и у поезији, и у есеју и у путопису, и у публицистици и у дневном новинарству, али и као преводилац. Шта више, сматра Алиспахић, тешко ће се и у потоњим деценијама међу писцима сјевероисточне Босне пронаћи аутори који су имали тако дисперзна жанровска интересовања, попут Радована Јовановића и који ће, барем што се тиче овог краја, остати ненадмашен као писац који је сарађивао са толиким бројем часописа на југословенском простору.
Меша Селимовић у „Сјећањима“, говорећи о професорима, за њега каже да је пркосио провинцијској скучености средине… „Најдубље ми је остао у сјећању Радован Јовановић, професор књижевности, историје и географије, тих, озбиљан, повучен, болешљив, па ипак увијек спреман на шалу и разговор, даровит пјесник, притиснут немаштином и провинцијом.“ Велики утицај професора у формирању личности својих ученика потврђује ријечима: „И ако смо ми, њихови ђаци, ишта постигли у животу, захваљујемо то њима, тим храбрим даровитим људима који нису хтјели да пристану на мрак.“
Са издавањем „Сабраних дјела Радована Јовановића” догађа се један феномен какав није забиљежен у књижевном животу и културној пракси наших простора. Никад се није збило да из маглине заборава изрони непознат нам писац, а о чијем опусу и значају свједоче његова сабрана дјела. Непознат или заборављен писац, безмало деведесет година након смрти, појављује се у друштвеном простору, са реалним исходом да у културном животу и књижевности заузме мјесто које му – по тек уоченом значају – и припада.
У односу на чињеницу да нам се Радован Јовановић загубио у културној меморији, откривање његовог дјела прворазредни је догађај, за саме приређиваче и издаваче, за читаоце које ће занимати да „из прве руке” осјете вријеме између два свјетска рата, као и за цјелокупну културну јавност. Остаје за тумачење – како се могло догодити да један овако вриједан књижевни опус безмало деведесет година чека да буде предат свједочанству времена? Да ли је у основи немар, или пак зазор од неспутаног Јовановићевог патриотизма, чији контекст могуће није одговарао потоњим „патриотизмима”, тешко је знати. Желимо тек потцртати тај парадокс да један овакав опус деценијама лежи скрајнут од културне и образовне стварности. Тиме је појачана драж сусрета са дјелом Радована Јовановића.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Тузле представиће на Сајму књига у Београду Сабрана дјела Радована Јовановића,
Предговор потписују Мирјана Лазаревић и Фатмир Алиспахић, а поговор Лаура Барна.
Приређивач и уредник је мр сци. Фатмир Алиспахић, а ликовно рјешење урадила је Нина Бећировић.
„Иако оријентисан на одређен регион: североисточну Босну – тузлански, подрињски и семберски простор – овај камен у мозаику цивилизацијског образа, неопходан је како би се континуално разазнавао његов прави карактер и цивилизацијски удео, чиме успева да се избави из „мале баре“ и урине у велике воде Земљиног шара.
Отуда је веома важан, рекла бих „подухват“ Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Тузла, који овим сабраним делима враћају у живот не само њега (Радована Јовановића) као ствараоца, већ пре свега сведочанство једног места у одређеном историјском контексту које је само притока непрегледног археолошког времена, запис традиције, обичаја, веровања кроз представу свакодневице, без којих би садашњост била празна а будућност немогућа.“
(Лаура Барна)
Занимљиво је да Сабрана дјела Радована Јовановића излазе у години обиљежавања 135 година од његовог рођена, 120 година оснивања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Тузли, 120 година листа „Политика“ чији сарадник и дописник је био, 100 година Радио Београда који је 27.12. 1936. емитовао у директном пријеносу из Тузле НАЦИОНАЛНИ ЧАС: Тузла некад и сад, предавање проф. Радована Јовановића.
Радован Јовановић је умро 11. фебруара 1937. у Тузли.
извор, фотографије: СПКД Просвјета