Људи с три ока(47): Даринка Матић – „ Л А Н Ц О Ш К А “ И З  К О В Ч Е Г A

Даринка Матић супруга познатог трговца из Руме својевремено је пропутовала свет са ковчегом који и после њене смрти сведочи о сремској лепотици и њеним белосветским путовањима

Многи наши стари градови су, по некаквим савременим критеријумима, изгубили некадашњи статус града и сада настоје, на разне начине, да тај статус врате.У Градском музеју у Руми приређена је занимљива изложба историчара Бошка Хаџи Пауковића који приказује убедљиве аргументе по којима Рума има безброј несумњивих карактеристика не само некадашњих вароши него и савременог града.
Запазили смо један детаљ на изложби који нас је увео у занимљиву причу: на поклопцу старог дрвеног ковчега залепљена је фотогорафија некадашње лепе младе жене, а око ње разгледнице из разних крајева света.

Миражџијка из Винковаца

– Спасао сам тај ковчег када је у главној румској улици срушена кућа некадашњег трговца, гвожђара Симе Марића. Истовремено сам пронашао и писмо које је Симин отац Ђока Марић закопао у темељима те куће,-објаснио нам је Пауковић.-У писму између осталог пише“…Ја доле потписани Ђока М.Марић, трговац румски, данас у име Бога полажем темељ овом дому 5.априла 1882. године.“
У тој кући живео је и радио у познатој гвожђарској радњи Ђокин син Сима који је оженио богату мирајџијку из Винковаца.

Стари Румљани се сећају Даринке „ланцошке“(јер је донела у мираз више ланаца обрадиве земље). Један од њих прича да је Даринка „талошкиња“ била изузетна лепотица, прави анђео. А сам трговац Ђока је, већ после прве брачне ноћи проведене с њом говорио својим пријатељима:“Ако је Дара анђео, какав ли је тек онда ђаво!?“
Даринка Марић је родила два сина, Душка и Ђорђа. Душко је завршио највише школе на Сорбони,а Ђорђе је прво био грунтовничар у Руми а потом је наследио очеву трговину. Мајка је изгледа више посвећивала пажње Душку док јој је Ђорђе био више привржен.

Живела као грофица

Од првог дана удаје и доласка у кућу Марићевих Даринка је живела као грофица. Најстарији Румљани још се сећају како је с висине гледала кроз кибиц фенстер(трач прозор) са којег је имала леп преглед на обе стране улице.
-Увек је била елегантно обучена, са лепо дотераном фризуром. Није се хватала озбиљнијих послова јер је имала око себе послугу. Одлазила је у посластичарницу, односно „кондиторај“ како је она говорила, да се заслади колачима јер није волела да их сама прави и развлачи тесто. Возила се фијакером а често и првим „Мерцедесом“ у Руми који су имали богати Марићи. Поседовали су и једну од првих викендица на Венцу,-вели Бошко Пауковић и додаје да је лепа Даринка била веома строга према послузи, често је грдила, ниподаштавала, осионо се понашала. Муж се старао о радњи а жени је дозвољавао да ради шта хоће. Када би је „заболела глава“ звао би попа Емилија Грбића да јој помогне јер је већ била јавна тајна да се Даринка и свештеник узајамно симпатишу. Док је поп „лечио“ гвожђареву супругу Сима је у башти седео у плетеној столици и нервозно пушио цигаре које је секао на половине и палио једну за другом.

И на гробу изнад свих !

Изгледа да је Сима Марић био најсрећнији када би Даринка отишла на неко од својих безбројних путовања по свету.Она су почела још док је син Душко студирао у Паризу па је мама често посећивала сина у метрополи света. А када је Душко постао високи дипломата (био је чак и наш представник у Уједињеним нацијама) Даринка је лако долазила до виза и девиза за путовања.
Судећи по разгледницама које су залепљене по унутрашњем делу ковчега, с којим је путовала богата Румљанка, она је обишла сем Париза, Монако, Бејрут, Дрезден, Карлсбад, Будимпешту, Каиро, Берлин, Оберхофен, Јоханезбург…
– Даринка је спаковала гардеробу у свој ковчег, уз помоћ послуге га натоварила на фијакер, однела на жељезничку станицу и утоварила у поштански вагон воза за Ријеку. Тамо би њен пртљаг пренели на брод с којим би кренула пут до одредишта. У закључаном ковчегу су биле и балске хаљине јер су за време дугих путовања по мору на бродовима приређивани балови,…
Прича о Даринкиним путовањима се завршава с трагедијом у Швајцарској, у којој је наставио да живи њен син Душко и након престанка рада у нашој дипломатији. Син му је настрадао у саобраћајној несрећи а потом је и он умро у кући, у суседству филмске звезде Чарлија Чаплина.
Већ остарела Даринка престала је да путује по свету али је и даље водила рачуна о свом изгледу. Чак ни лекарима није хтела да ода своје године, често одговарајући увређеним тоном: „Шта се то вас тиче!?“ Имала је близу деведесет година када је сахрањена на гробљу у Руми. И данас се на врху високог мермерног споменика, над породичном гробницом Марићевих, у порцуланском овалу налази само Даринкина фотографија, снимљена у њеним најлепшим годинама. Са ње и сада гледа, с висине, на своје суграђане као некада са Марићевог кибиц-фенстера у главној улици Руме.

Пише: Боривој Миросављевић