ПЕТ ГОДИНА БЕЗ ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА
Пет година је прошло од када је 6.септембра 2017. са животне и стваралачке сцене отишао професор Факултета музичке уметности у пензији, Александар С. Вујић (Сента 1945 – Земун 2017), пијаниста, композитор, диригент, педагог, организатор концерата, члан жирија угледних међународних хорских такмичења, идејни покретач и учесник многобројних културних активности и манифестација. Три интернационалне награде за хорске композиције донеле су му велико поштовање и у Немачкој, Италији и другим европским земљама и континентима, али су му највише значила признања у његовој родној и вољеној домовини Србији.
Занимљиво је што се међу различитим жанровима и бројним опусима издвајају три веома прегнантна музичка дела, која су нарочито позната и широј публици уметничке музике. Првенствено се ради о молитви Отче наш за разне хорске саставе, препеваној на 11 језика, затим и о често извођеној, боље речено рецитованој, Говорној фуги СРБИЈА. Ово необично снажно и патриотско хорско остварење добило је потврду и одобрење патријарха Павла после подробног објашњења аутора (за употребу клепетала), коме је било стало до мишљења ове широко поштоване личности СПЦ и целог српског народа.
Треће, у овом избору широко популарних Вујићевих композиција је СРПСКО КОЛО, које је написано у 27, углавном наручених варијаната за различите инструменталне саставе, почев од камерног гудачког, све до симфонијског оркестра, као и хорске (још неизведене) верзије. Ретко се дешава да музички опуси једног савременог аутора буду подједнако и тако добро прихваћени и од извођача и публике, а да при томе имају висок ниво уметничке вредности и нису баш лако изводљиви.
Вујић је желео да комуницира са слушаоцима, у чему је очигледно и успео. Сматрао је да уметност која је стерилна и прихваћена само у најужем кругу пријатеља , а не дотиче публику, не извршава свој основни задатак. Доказ је нарочито, првопоменута, снажно наглашена молитва Отче наш, његова најпознатија награђена композиција, извођена од Европе преко Азије, Јужне Африке и САД-а до Јужне Америке и снимљена на више десетина компакт – дискова разних домаћих и страних хорова, на различитим језицима. Недавно је у Немачкој (Бискупија Пасау, 2020), под именом Фатерунзер за женски хор поново објављена у збирци духовне музике Cantica nova. Коло се такође често свира, углавном у Србији, емитовано је и на будимпештанском Радију „Барток“ и у Баварској емисији класичне музике, у изванредном извођењу клавирског дуа „Сестре Герег“. О Вујићу је Баварски радио још деведесетих година 20. века (за време културног ембарга) направио ауторску емисију, где се на почетку наглашава да је композитор, иако тада настањен у Минхену, остао веран свом Београду. Мадригалски хор високе школе за музику и позоришну уметност у Минхену у сарадњи с Баварском радијом под диригентским вођством професора Макса Фраја реализовао је ауторски компакт диск Вујићеве музике на немачком, латинском, енглеском, јеврејском и афричком језику, у складу с композиторовим сазнањем, да се европски хорови тешко одлучују да певају за њих компликоване и стране текстове, макар и генијалног Кодаља или нашег великана Мокрањца.
Компоновање није једини сегмент успешних делатности Александра Вујића (био је и диригент свог Камерног оркестра СИМФОНИЈЕТА Београд и Мадригалског хора ФМУ) али му је стварање на крају живота постало ипак најважније. Зато се радујемо што његова дела за сада и даље живе, нарочито на нашем тлу. Такође и што се Фестивал камерне музике „ТИСИН ЦВЕТ“ у Новом Кнежевцу чији је он суоснивач (с идејним творцем Велибором Павловићем, пореклом из тог места) од 2005. године одржава сваког септембра (с по шест и више веома квалитетних концерата) у Библиотеци „Бранислав Нушић“, која га организује и посвећено чува установљену традицију. Током година, на манифестацији су наступали најбољи српски, као и неки врсни страни уметници, 17 година нижући непрекидни ланац лепих, топлих и квалитетних догађаја у идиличном окружењу поред Тисе, овог септембра започевши обележавање свог пунолетног, 18. издања.
Очекује се и да сала Музичке школе „Мокрањац“ у Сенти, која носи име Александра „Шаце“ Вујића (родом из тог града) постане други центар у том крају где ће се одвијати музички догађаји везани за име овог композитора чије су најзначајнија дела објављена на четвороструком албуму компакт- дискова, објављеном уз свесрдну помоћ СОКОЈ-а, 2019. године, као и на његовом сајту www.aleksandar-s-vujic.com