(ПОД)СМЕХ У ЦРНОМ РАМУ
Четрдесетогодишња посвећеност карикатури и карикатуристима – садевена под корице енциклопедијског приказа Горана Маравића на првих 470 страница – јединствено је, до сада нигде објављено, сведочанство о остварењима познатих и мање знаних аутора, спомен-обележје овом све запостављенијем виду уметности, готово протераном са новинских стубаца због исмевања друштвених или личних накарадности, посебно, одувек неомиљеног од самољубивих властодржаца
У свечаној сали сремскокарловачке гимназије, упркос снежној вејавици, на светковини посвећеној карикатури и карикатуристима окупило се мноштво посвећеника ове уметности и искрених љубитеља њиховог стваралаштва.
Након надахнутих уводних речи др Јелене Квочке, учесницима се први, у име издавача – Друштва новинара Војводине (ДНВ), обратио Младен Булут:
– „Два века карикатуре на просторима Југославије“ је капитално издање и круна издавачке делатности коју сам пре осам година наново покренуо у ДНВ вођен узором Друштва српских књижевника, новинара и уметника, чији је родоначелник био Јован Јовановић Змај, а које је настало баш овде, у Сремским Карловцима, под сводовима наше најстарије гимназије, пре безмало 115 година. Али, баштињено издаваштво није само пука староветна традиција – јер, по осведоченом, а неписаном правилу ниједан новинар није стекао име и сачувао му препознатљивост ако за живота није написао бар једну књигу – него је насушна потреба да ДНВ, као једини настављач и следбеник овдашњег најстаријег новинарског струковног удружења, у свом свакодневном деловању под својим окриљем поново окупи, поред посленика писане и изговорене речи, културне и научне делатнике, као и одреда све остале слободомислеће ствараоце.
Табачење смеха
Аутор овог јединственог, најподробнијег приказа карикатуре и карикатуриста, Горан Маравић, је управо све то – и новинар и писац (Триста година основног школства у Сремским Карловцима; Поглед цркве на световно образовање учитеља од 18. до 21. века; Периодика у основном образовању у Сремским Карловцима од 1873. до 2014; У борби против СИДЕ; Лидерство у образовању у борби против вршњачког насиља), просветни прегалац са академским звањем мастера педагогије и, ево сада, потврђујући се и својим несумњивим уметничким поривом.
– Има ту и оно друго али.. – додао је Булут – Књига којом се сад дичимо, од проценитеља пројеката од посебног интереса за културу Града и Покрајине (док ју је републичко министарство недостојно прећутало) завредела је тек толико да се не осрамоте да нису дали неки динар. То што је, ипак, угледала светлост дана – што је у овом случају више него примерен еуфемизам – заслужна је породична и пријатељска радионица у којој су се, почев од самог аутора, сви сарадници одрекли сваке надокнаде за свој рад, а коју су, напокон, уобличили и саденули под корице Раде Гардиновачки, графички уредник и Радомир Ињац, власник штампарије САЈНОС.
Свима њима, а посебно милосрдним дародавцима: Епархији Сремској, Фото студију 3 А, ГАТ тиму, „Еурофлексу“, „Колибри буку“, „Сан електронику“ и СЗР „Ортаку“ – аутор и издавач су, још једном, јавно исказали искрену захвалност.
Богохулне чрткарије
– О карикатури, ликовној врсти и уједно једном од најјачих симбола и средстава слободе изражавања, нико до сада није покушао да начини макар сличан преглед, од њене појаве у свету и присуства на нашим просторима до данас.- истакао је др Жарко Димић, један од рецензената књиге и наставио – У такав подухват, који захтева пуну посвећеност, много времена и истраживања упустио се Карловчанин, Горан Маравић наставник у овдашњој ОШ “23. октобар”, а резултат свега јесте дело које на 470 страна доноси причу о настанку и развоју карикатуре, као и карикатуристима почев од Димитрија Аврамовића, који се може сматрати зачетником кариктуре на овим просторима, до Коракса, Југослава Влаховића и других савременика чије карикатуре, ликовни стил изражавања и начин размишљања, представља само први део књиге.
Према његовом мишљењу овом ликовном феномену начињен је свеобухватан и јединствен споменик у људској цивилизацији, с обзиром на то да се њени најранији примери могу пронаћи још у античким временима на зидовима Помпеје пре више хиљада година.
– У нашем културном простору прве карикатуре јављају се средином 19. века и она је коришћена у политичке и пропагандне сврхе иако, конкретно у Сремским Карловцима, налазимо њене претече у раним радовима на свескама ученика Карловчаке гимназије који се „шале” и својим чрткаријама „богохулно накарађују“ све око себе не штедећи ни своје професоре ни познате световне и верске достојанственике, због чега су често, уосталом као и данданас, не наилазећи на разумевање били кажњавани и истеривани из школе. Горан Маравић начинио је изузетан и сваке хвале вредан подухват. Вишедеценијско истраживање, прикупљање карикатура, исецење из новина, листова и часописа, али и дружење са ауторима, оваплотили су се у вишеслојном и свобухватном делу. То је јединствен лексикон аутора – карикатуриста са њиховим биографијама и неизбежним „рукописом” ауторског рада – истакао је, између осталог, др Димић говорећи о књизи.
Ућуткати `тицу ругалицу
Недељка Убовића ни мећава није могла да омете да из Београда дође у Сремске Карловце, надомак Новог Сада где је у омладинском листу „Индекс“, још као средњошколац, објавио прве радове.
– У четрдесетогодишњем раду пролазио сам и кроз много веће неприлике – духовито је приметио добитник многобројних међународних и домаћих награда за карикатуру, међу којима и Златног Пјера 2012, али и престижних одличја за неке од својих 70 анимираних филмова попут Prizefor Exscellence на смотри у Кини, Златног витеза у Русији, или Best of the world у Јапану.
Карикатуре је почео цртати у 3-4 слике што га је навело да се, поред стрипа и илустрација, окуша и у анимацији:
-.Поред све лакоће којом и деца и одрасли прихватају и разумеју цртани филм, стрип и карикатуре у њима нема места за јефтини хумор – тумачи Убовић основне захтеве свог стваралаштва у којем је, карикирајући некакву појаву или особину људи или појединаца, увек био изнад личне увреде и злонамерног, непримереног понижења и указује – Јесте да је наша свакодневница бременита великим тешкоћама и да се, пошто је овде одавно много шта престало бити смешно, сама „нацрта“ у јетком, гротескном приказу, али карикатуристима, као гласоговорницима здравог разума, није циљ да се само наругају. Одувек смо оним претерано самољубивима, који замајавају народ, били трн у оку и, због исмевања друштвених или личних накарадности, наличили на птице ругалице које треба најурити, али наша мисија је да бритком сатиром благовремено позвонимо на узбуну.
Није шала – 3.200 карикатура
– Карикатуре сакупљам четрдесет година у новинском формату – каже Горан Маравић. – До сада сам их сакупио више од два милиона. Проучавајући овај вид ликовне уметности схватио сам да је запостављен и да нема много научних радова који се баве овом проблематиком. С друге стране, много је истакнутих уметника и познатих људи других занимања стварало карикатуре, али нису по томе препознати нити цењени. И то је био један од разлога да покушам да објединим све људе са ових простора који су стварали једну до недавно непризнату уметност и тако их поставим на место које им припада.
У оба тома биће барем 3.200 карикатура, укупно обрађено 976 карикатуриста и више од 600 шаљивих часописа од 1850. до данас. Рад на другом делу енциклопедије је у току, а светлост дана угледаће чим сакупим(о) новац за наставак издања – закључио је Горан Маравић који се, такође, одрекао свега осим ауторске славе.
Она ће још мало нарасти уколико се надлежни, после појаве првог тома, у битно измењеним околностима због промене вредносног става, овај пут, определе да са довољно новца омогуће објављивање другог, већ припремљеног тома којим ће се употпунити ово јединствено енциклопедијско издање.
Живи били, па видели!
| КАРИКАТУРИСТИ НА ТЕРАЗИЈАМА – Свим поменутим ауторима који из Београда нису стигли у Сремске Карловце на промоцију првог дела издања „Два века карикатуре на просторима Југославије“ Горан Маравић је, после дружења у хотелу „Москва“, подарио примерак књиге. |