Филм „Нечиста крв – грех предака“ одушевио и Новосађане
Након београдске премијере, филм “Нечиста крв-грех предака” редитеља Милутина Петровића приказан је и у новосадској “Арени синеплекс”, а бројна публика није крила одушевљење тим новим филмским остварењем које јесте инспирисано чувеним делом Боре Станковића, али је сасвим оригиналног сценарија и тематике.
Радња филма „Нечиста крв – Грех предака” дешава се пре Софкиног рођења и прати причу о њеном деди Хаџи Трифуну (ког тумачи Драган Бјелогрлић) , угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и да одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица. Он доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке романа „Нечиста крв”.
“Желео сам да покажем да је и у времену владавине Турака, које смо склони да представљамо као мрачан и прљав период, постојала нека бакља која је преношена, о идентитету тог народа и његовој вери, а могли су да је преносе, наравно, људи који су били писмени и образовани. Међу њима је и Хаџи Трифун, као један од бројних Станковићевих ликова који су били богати трговци Врања, тада раскрснице путева Османске империје. Ти људи су много путовали, знали више језика, били озбиљна господа, што се види и по држању Хаџи Трифуна”, објашњава за Војвођански новинар редитељ Милутин Петровић.
На запажање да је у филму наглашен контраст између крутог патријархата који је обележио ту епоху и женских ликова који својом страшћу и жељом за слободом излазе из тих оквира, попут јунакиње Ташане, Петровић истиче да његов циљ, осим осталог, јесте био да савременој публици, нарочито млађој, покаже да су и њихове чукунбаке и прабаке живеле у лепоти и тежиле ка њој, разбијајући предрасуде и оквире средине у којој живе, те да је уживао режирајући еротске сцене у филму.
На другој страни, владика Мирон представља сидро духовности у времену тешких одлука, великих притисака и специфичних моралних образаца, али и сопствених искушења, пошто се заљубљује у главну јунакињу, удовицу Ташану. Владику тумачи млади глумац Дејан Бућин који живи и ради у Немачкој, а ово му је први ангажман у српском филму.
“Било ми је потребно да се, као човек 21. века, вратим два века уназад како бих схватио које су то околности, уз то и животне и моралне вредности, које карактеришу лик владике, да приближим тај његов унутрашњи свет себи, а онда га пренесем публици. Зато сам читао разну литературу и проналазио ликове који имају сличне унутрашње конфликте”, објаснио нам је тај талентовани глумац.
Његов колега Александар Ристоски тумачи лик младог Турчина, такође заљубљеног у Ташану, Хаџи Трифунову снајку чији је муж преминуо. Искрену љубав, патњу због немогућности да се она оствари, као и пијане ноћи проведене у жалости због трагичне судбине жене коју воли, Ристоском није било тешко да изрази на прави начин, чак ни на турском језику.
“Ја сам из Северне Македоније дошао у Београд пре 9 година, тако да сам већ у животу имао језичку баријеру. Глума на турском је резултат посвећеног рада и тренинга, а пошто је за мој лик карактеристична снажна емоционална патња, управо припадност овом менталитету помогла ми је да лако призовем тај “севдах”, који има већина нас с ових простора.”
Глумац Драган Бјелогрлић, који тумачи главни лик “Нечисте крви-греха предака”, није се појавио на новосадској премијери у биоскопу Арена синеплекс, али је публика овацијама поздравила више од петнаест чланова ауторске и глумачке екипе, међу којом су биле и наше популарне глумице Анђела Јовановић и Катарина Радивојевић.
Филм “Нечиста крв – грех предака” рађен је по сценарију Војислава Нановића, који је адаптирала Милена Марковић. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић, који је са својим тимом за потребе филма изградио реконструкцију Врања из 19. века, док је костиме епохе креирала костимографкиња Марина Меденица. Продуцент је Снежана ван Хаувелинген, а филм је настао у продукцији This and that Production. Филм је до сада награђиван на фестивалима (на Палићу и у Врњачкој бањи), а након успешне београдске и новосадске премијере, очекује се да ће побрати симпатије публике и у свим осталим градовима Србије. Према најавама, након биоскопских пројекција широм Србије планира се и превод на турски језик, а извесно је и снимање серије истог назива.