У Новом Саду у години титуле представиће се више од 4000 уметника на 1500 културних догађаја
Нови Сад ће се као Европска престонице културе 2022. године представити са више од 1500 културних догађаја и 4000 локалних, националних и интернационалних уметника, у укупно осам програмских лукова.
Од тога, више од 1700 европских и светских уметника из преко 45 земаља причаће причу Српске Атине кроз визуру заједничких европских вредности, али и изазова.
На презентацији програма Европске престонице културе која је данас одржана у Новом Саду, у новој Градској концертној дворани, представљен је програмски концепт вођен крилатицом „За нове мостове”, али и део истакнутих догађаја и учесника.
Почетак новог. Сада!: https://youtu.be/OX9BpA8m2s0
Неке од најважнијих европских организација, манифестација и уметника представиће се Новосађанима и свим посетиоцима у будућој престоници културе. Бург театар, једна од најцењенијих позорница света, на Калеидоскопу културе 2022. гостоваће уз Арс Електронику, чувени европски центар за новомедијску уметност, док се Катедра за сценски дизајн ФТН-а удружује на Калеидоскопу са Прашким квадријеналом, најзначајнијом светском манифестацијом посвећеној сценографији, сценском дизајну, архитектури и простору у сценској уметности.
Интернационалној позоришној понуди допринеће и Dublin Theatre Festival, најстарији европски позоришни фестивал из Ирске, као и један од истакнутијих савремених италијанских позоришних фестивала – Associazione Culturale Capotrave/Kilowatt, те шведски Gothenburg Dance and Theatre Festival и грчка организација посвећена иновативном моделу перформанса фокусираном на истините приче и стварне људе – Polyplanity.
У даљем развоју приступачности, у Новом Саду своје знање и искуство поделиће у оквиру програма Друге? Европе Тифолошки музеј из Загреба, један од ретких музеја у Европи који се бави овом темом, као и бечки Kunsthistorisches Museum, један од најславнијих музеја на свету. Из Француске долази један од најбољих уметничких циркуса Европе, Бета циркус.
У Другој? Европи Нови Сад ће имати част да чује и види и британску перкусионисткињу с оштећеним слухом Евелин Глени, двоструку добитницу Гремија у области класичне музике и награде Полар, коју зову и „Нобеловом наградом за музику”, али и радове славног немачког концептуалног уметника Франка Увеа Лајсипена, које ће представити његова фондација Улај. Под псеудонимом Улај, Лајсипен је упамћен као један од пионира перформанса, боди арта и полароид фотографије, а познат је и по дугогодишњој приватној и пословној вези са Марином Абрамовић.
Нова краљица фада Кармињо, једна од најбољих португалских певачица, наступиће у оквиру Дочека, уз финског музичара Џимија Тенора, који на аутентичан начин спаја џез са другим музичким жанровима. У оквиру програмског лука Сеобе наступиће шпански састав Barcelona gipsy orchestra, а њима ће се придружити и звезда савременог плеса, јапанска уметница са боравиштем у Француској, Каори Ито.
Светски призната диригенткиња и композиторка Кармина Шилец, препознатљива по својој оригиналности у свету музике и позоришта, у Новом Саду ће се представити заједно са чувеном холандском кореографкињом Пандом ван Проздиј, у оквиру програмског лука Будућност Европе.
Инспирисани Новим Садом, поједини програми су додатно повезали националне, регионалне и европске уметнике како би се представила несвакидашња уметничка достигнућа.
И док ће холандски редитељ Мајкл Хелмерхорст потписати представу о чувеној стрип јунакињи Банета Керца, Cat Claw, захваљући сарадњи Габријеле Грејсон, Италијанске списатељице, редитељке и физичарке, са еминетним српским тимом, први пут ће великом изложбом светској јавности бити представљен живот и значај Милеве Марић Ајнштајн. Свако ће учествовати у свом делу експертизе, а томе ће допринети и Новосадски Case3D студио, један од најцењенијих светских архитектонских студија за виртуелну реалност, те Александра Нинковић и др Душан Јововић, европски награђивани аутори који су домаћој јавности познати по тематизовању живота наших великана (Пупин, Тесла, Милунка Савић…). С друге стране, текст представе о српској научници, у копродукцији Стеријиног позорија и Сомборског позоришта, заједничким снагама написаће истакнуте ауторке из региона – Миња Богавац, Олга Димитријевић и Тијана Грумић из Србије, Ведрана Божиновић из БиХ и Ведрана Клепица из Хрватске.
Чак ће и обновљено подграђе Петроварадинске тврђаве, захваљујући интернационалном сарадњом уметника на различитим светлосним инсталацијама током Дочека, постати Теслина светлосна галерија, одајући пошту Николи Тесли, почасном грађанину Новог Сада и Прометеју савременог доба.
Из региона нам стижу уметници европског реномеа. За церемонију отварања, заказану за 13. јануар 2022, биће задужен легендарни словеначки редитељ Драган Живадинов, суоснивач уметничког покрета „Neue Slovenische Kunst” и творац јединствене у свету постгравитационе уметности. Своје уметничка достигнућа, у другим програмским луковима, представиће у српској Атини и други познати редитељи: Харис Пашовић, Кокан Младеновић, Аница Томић, Роберт Рапоња, Александар Николић и многи други.
Најмлађима ће се у оквиру лука Будућност Европе презентовати и писци Јасминка Петровић, Тоде Николетић, Дејан Алексић, Милош Петковић, Иштван Лакатош.
Поред свих новосадских установа културе и највећег дела ванинституционалне сцене, програм Европске престонице културе обогатиће и Новосађани светског угледа. Александри Вребалов, једној од најбољих српских композиторки која живи и ради у Њујорку, придружиће се у години титуле прослављени мађарско-српски писац Ласло Вегел, као и Стефан Миленковић, који је крајем прошле године потврдио да је за следећи степеник у својој каријери одабрао Нови Сад, где ће као уметнички директор Градске концертне дворане живети и радити.
У наредним месецима наставља се најава програма за 2022. годину. Целокупна програмска књига пројекта биће објављена у октобру ове године.
У програмском наративу пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” дефинисана су четири програмска моста, симболично названа по постојећим новосадским мостовима, односно према вредностима које град жели да развије у контексту евроинтеграција: Слобода, Дуга, Нада и Љубав. Мостови се деле на програмске лукове, који представљају хронолошки подељене програмске целине, а њих укупно осам нас очекује 2022. године: Дочек (Прослава интеркултуралности / 31. 12. 2021 – 16. 1. 2022.), Сеобе (Сусрет различитости / 1. 2 – 20. 3. 2022.), Будућност Европе (Култура у васпитању и образовању / 20. 3 – 15. 5. 2022.), Хероине (Моћ женског стваралаштва / 16. 5 – 14. 6. 2022.), Тврђава мира (Култура дијалога / 17. 6 – 17. 7. 2022.), Дунавско море (Откривање и очување Дунава / 22. 7 – 21. 8. 2022.), Калеидоскоп културе (Култура заједништва / 1. 9 – 7. 10. 2022.)и Друга? Европа (Култура другачијег / 8. 10 – 27. 11. 2022.).