У представи играју: Бранислав Јерковић, Тијана Марковић, Аљоша Ђидић, Предраг Момчиловић и Страхиња Бојовић. Учествују и студенти са класе глуме Бориса Лијешевића, АУ Нови Сад.

Премијера је планирана за новембар 2020.

После Првог светског рата, радијум је био коришћен у свакодневном потрошачком животу. Сматрало се да лечи све, од менталних болести, анемије, па све до импотенције. Био је саставни део путера, пасте за зубе, пијаће воде. Међутим, радон (који се сматрао лековитим) имао је кратак животни век – од свега 3,82 дана. Стога, кад би дошао до купца, његова би се лековитост изгубила.

Вилијам Х. Бејли, оптужен 1915. године да је лажирао диплому са Харварда, одлучио је да користи чисту радиоактивност уместо радона, која остаје у телу до 1500 година. Тако је направио свој напитак – Радитхор. Њега је рекламирао као “ a cure for the living dead “ и “ perpetual sunshine „.

Ебен Бајерс, богати плејбој, голфер и син угледног власника фабрике железа, био је један од првих конзумената тог напитка од којег је умро након неколико година конзумирања. Све су новине то објавиле, јер је Ебен Бајерс био угледни грађанин Њујорка.

Њујорк тајмс је написао чланак “ Everything was fine until his jew fell off “ (Све је било у реду док му није отпала вилица).

Након његове смрти, напитак Радитхор био је забрањен, као и коришћење радиоактивности у потрошачком свету.

Термин Радиум гирлс настао је по девојкама из Њу Џерзија и Илиноиса које су радиле у фабрикама, са радијумом. Од рада су и умрле. Званичници су прикривали њихову смрт, као и болест уосталом, а јавно мњење није било заинтересовано за њихов случај.

Данас, у уметности, друштву, социологији, културној историји, Radium girls су често обрађивана тема. О њима су писани чланци, објављиване књиге, прављене дисертације, политички манифести.

О Ебену Бајерсу постоји свега неколико реченица на Википедији и још неколико опскурних чланака.

У уметности није обрађиван.

извор: СНП

фото: Дејан Петровић