Потребна измена уредбе о подстицајима за јунад
Када имамо вишак на тржишту који прети да уништи целу једну област, држава мора да управља тим вишком, а не да нас остави на милост или немилост тржишту. Било би добро да се помогну и стимулишу произвођачи да извозе на арапско тржиште или у Израел. Удружење тражи од Владе да се кроз отварање тржишта и извозом живе јунади, уводе нови подстицаја од 20.000 динара по грлу и уз једноставније стицање права на овај новац преко Управе за аграрна плаћања и коришћење модела који сада важи на утврђену премију од 15.000 динара по грлу.
Србији тренутно постоји између 10.000 и 12.000 грла утовљене јунади која немају купца и сточари су принуђени да их дају у бесцење, каже Чедомир Кецо из Удружења узгајивача говеда “Агропрофит” и упозорава да касне интервентни откупи које је предложила Влада. Удружење поздравља одлуку Владе да због вишка јунади на тржишту одвоји новац за откуп, али истиче да то у пракси много касни, некад и по месец дана и да су сточари зато принуђени да продају јунад по јако ниским ценама.
Влада Србије одлучила је почетком септембра да помогне произвођачима товне јунади интервентним откупом у вредности два милиона евра, а по цени од 2,15 евра за килограм живе ваге. Држава је ту меру увела да би подстакла тражњу јунећег меса која је, како је саопштено из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, пала 70 одсто и ублажила последице које је на привреду оставила пандемија коронавируса.
“Вишкови јунади на тржиту су били и већи, али је пре 15 дана део това продат у бесцење, изузетно квалитетна роба сименталске расе. Примера ради, пре неколико дана, у општини Кула утоварена је роба за 1,30 евра по килограму живе мере, што је бесцење”, истиче Златан Ђурић, председник сточара у Срему.
Представник узгајивача, међутим, не може да каже да ли ће ниска цена по којој продају јунад утицати на смањење коначне цене јунећег меса у продавницама.
“Могла би цена и за једну трећину да буде нижа, али ту морају да своју цену коригују и кланичари. За све то је потребна интервенција и помоћ државе”, додаје Чедомир Кецо. Он упозорава да, због кашњења и проблема у реализацији откупа на терену, страдају сточари. “Да је држава на време донела оперативну уредбу, а не ову која је неостварљива, све би било другачије. Ми губимо време у чекању решења, које је председник Александар Вучић најавио пре више од месец дана. Чекајући продали смо више од 3.000 грла товне јунади”, наглашава. Мада би уз подршку државе цена живе мере требало на тржишту да буде око 2,10 евра, по његовом мишљењу, на тржишту се дешава да се јунад продаје за 1,5 или 1,6 евра по килограму живе мере, јер је откупљивачима потребно много времена да добију подстицаје.
Претња да се уништи област…
“Када имамо вишак на тржишту који прети да уништи целу једну област, држава мора да управља тим вишком, а не да нас остави на милост или немилост тржишту. Било би добро да се помогну и стимулишу произвођачи да извозе на арапско тржиште или у Израел”, предлаже Кецо. Упозорава да се већ дешава да у појединим ситуацијама цена живе мере свињетине буде скупља од живе мере јунетине.
На овакво стање у сточарству Србије које већ деценијама опада за два до три одсто годишње, реаговало је Удружење „Агропрофит” – Производна група одгајивача товних раса говеда, које окупља око 240 чланица у земљи. Како сада ствари стоје оно не види могућност за брже и веће отварање тржишта јунади на основу измењене уредбе владе о новим подстицајима, која је донета 14. септембра, а што је био делимично и предлог овог удружења. Удружење жели да помогне да се добра замисао и намере владе остваре кроз отварање тржишта: извозом живе јунади, увођењем новог подстицаја од 20.000 динара по грлу и уз једноставније стицање права на овај новац преко Управе за аграрна плаћања и коришћење модела који сада важи на већ утврђену премију од 15.000 динара.
Намера владе је била да велики посао индиректно прво понуди нашим кланичарима, али у Србији постоје свега три-четири кланице регистроване за извоз јунећег меса, а ниједна од њих нема уговорени извоз нити купце на видику. Потребе за јунећим месом у домаћем промету су симболичне и не представљају излаз за домаће товљаче. Од најаве помоћи државе сточарима, а њих је око 12.000 у овом послу, прошло је месец дана и сада је реално да се очекује да влада донесе остварљиву и корисну уредбу на основу које ће кренути извоз, пре свега, живе јунади.
Савети сточарима
Са великом одговорношћу и веровањем у нову и оствариву одлуку владе саветујемо сточарима да не продају јунад у бесцење нити да улазе у аранжмане замене јунади за телад без сигурности и уверења о здрављу товног подмлатка који преузимају од кланичара.
,,Финансијска подршка владе захтева велику одговорност и ефикасност у дефинисању модела помоћи, али и понашање свих служби које данас контролишу токове промета јунади. Било би велика дугорочна штета да сви скупа ваљано не искористимо издвојени новац пореских обвезника за ову врсту интервентног откупа јунади. Штета коју су претрпели сточари дајући јунад у бесцење и понижења од стране купаца само су део потешкоћа које су нека газдинства избацила из овог посла“, каже Златан Ђурић, председник удружења сточара у Срему.
Да се само вратимо назад. Пре три деценије када се распадала Југсолавија из ње је у свет извезено око 54.000 тона најквалитетнијег јунећег црвеног меса ,,беби бифа“. Због наше неорганизованости и преваре сточара да ће им држава помагати у извозу, дошло је до пада това јунади. Годишњи пад това ове стоке је два до три одсто. Резултат је да сад имамо у тову укупно око 878.000 говеда. Пад това довео је и до пада извоза па сад се годишње извози око 300 до 400 тона ,,беби бифа“, што је 100 пута мање него пре три деценије! Иначе, сточарство у Србији у БДП пољопривреде учествуе само са 30 одсто. То је на ниову нискоразвијених афричких земаља. Све што је испод 60 одсто је карактеристика неразвијених земаља. У Србији се чекало три деценије да се напуне стаје и да крене тов стоке. Кренуо је мали извоз у Турску када је пре две године извезено око 3.600 тона овог меса. Закално је тада око 12.000 јуанди, колико их је било у земљи. Турска је тада увезла 54.450 тона укупно овог меса. Свима се плаћало око 3.900 долара по тони, а Србији због високог квалитета меса јер јунад нису трошила ГМО храну, плаћено је више од 5.300 долара по једној тони. Тада су креатори агроекономске политике обећали сточарима да стижу боља времена па су они кренули у већи тов јунади.
Они који воде ову привредну грану обећали су сточарима (има их око 444.000) у земљи да коначно долази бољитак и они су почели да пуне стаје. Сад кад када је дошло време да им се помогне у продаји говеда, видело се да су сточари опет преварени. Јер, нема обећане продаје. Држава је притекла у помоћ па је узела неколико хиљада јунади у замену за кукуруз. Међутим, то је још више погоршало сање сточара. Јер, су добијени кукуруз утрошили за исрхану преостале стоке у стајама. На тај начин су практично товили ове године на стоци која прелази 600 килограма тежине. И тако су се вратили стари проблеми. Јер, они постоје када су празне стаје, а сад су још већи када су пуне па није могуће продати стоку. Враћа им се старо време. Сада када се реше стоке требаће опет да прође три деценије да их неко наговори на тов јунади. Иначе, у Србији се годишње произведе око 80.000 тона јунећег меса, а по становнику се годишње троши само око четири килограма.
Иначе, за ово месо тржиште у свету постоји, али наши креатори агроекономске политике никако да га пронађу. У ЕУ се годишње из Бразила и Аргентине увезе око 700.000 тона јунетине. Наше месо је квалтиетније јер стока није трошила ГМО храну, за разлику од другог увезеног меса. Поред тога, рецимо у суседној Хрватској у тову је сваке године око 120.000 јунади. За домаће тржиште се потроши месо од око 20.000 грла, а све остало иде у свет у земље блиског и далеког Истока. Односно, то је тржиште око 60 земаља бившег несврстаног света. Њима треба ова храна и вољни су да је купују. Пре пола деценије били су у посети ПКС, и за наредних пола века тражили сваке године по 50.000 тонаа ,,беби бифа“. Ми нисмо могли то да им обезбедимо па смо им нудили свињско месо! А, оно није могло да се извози ни у земље ЕУ, а муслиманском тржишту није потребно. Иначе, говедина и јунаетина је месо кога нема довољно у бившим несврстаним земљама. Док је била СФРЈ, чак 32.000 студената из тог дела света је на просторима Југославије, понајвише у Србији завршило факултете. Део њих или њихових потомака данас су министри у својим земљама, пријатељски расположени према Србији, када дођу овде хоће и да говоре на српском језику. Они нису то заборавили леп живот на овим просторима, али ми као да јесмо и не знамо, то да искористимо. Последњих година када су овим просторима владале демократе биле су уведена и радна меса економских амбасадора у свету. Циљ је био да се школују за овакве послове. Али, очито за те послове нису били заинтересовани. Осим трошкова у амбасадама док су тамо били, неколико година, нису ништа допринели Србији, па су укинута та радна места. Неки од њих су остали у свету, а неки су се вратили у земљу и сад нема ко да продаје наше квалитетно месо у свету.