Бригу о селу води 30 институција, резултати катастрофални!
Резултати те ,,бриге” су катастрофални јер нестаје четвртина села. А, без сеоског становништва није могуће повећати ни број становника Србије. Нестајањем села, нестаје и Србија. А, тамо где нема народа, неће бити ни државе. Уосталом, и шта да радимо са земљом без народа, каже Гулан наводећи податак да је у 1.034 насеља мање од по 100 житеља, да их 550 има мање од 50 становника, да у Србији чак 73 одсто села нема дом културе ни библиотеку.
,,У насељима се налази 50.000 празних кућа, а на још 150.000 пише да тренутно нико у њима не живи. Пошту нема 2.000 села, чак 500 села нема асфалтни пут ни везу са светом. У 1.000 села у Србији нема ни продавнице. Житељи морају на пут да купе храну. У 2.760 села нема вртића, у 230 села нема основне школе, у две трећине насеља нема амбуланте. Данас у Србији има више од 200 насеља – села, без иједног становника млађег од 20 година, а више од половине становништва у земљи живи на селу’’, наводи Гулан.
Наглашава да појам село не постоји у Уставу Србије, што довољно говори о бризи државе за село и његове становнике.
Говорећи о процесу депопулације села у Србији свакако не треба губити из вида то да је тренд напуштања руралних средина иманентан и другим земљама. Урбанизација у целом свету је у непрестаном порасту и то је сасвим легитиман процес који не треба заустављати. Неке земље су урбанизоване и 90 одсто, а Србија је и даље изразито рурална. Међутим, основна разлика је у томе што развијене земље воде политике у којима је просперитет руралних средина једна од приоритетних области, па улажу у инфраструктуру, здравство, пољопривреду… Србији су уста пуна села само у политичке и промотивне сврхе, сва улагања су сведена на минимум.
Најблаже речено, лицемерно је позивати на повратак на село у условима какве имамо. Хајде да побољшамо квалитет живота људи који већ живе ту. А то значи, да се уложи у савремену инфраструктуру, у домове здравља, у школе, путеве… Постоје ли уопште подаци о томе колико ова земља улаже у рурални развој? Из године у годину, из дана у дан, видимо само пропадање, никако просперитет. Људи су демотивисани, ојађени. Усуђујем се рећи и уплашени сасвим реалног сценарија да овдашња села насели становништво из других култура, то јест мигранти с Блиског истока, каже Гулан.
По њему, проблеме са којима се суочава сеоско становништво генерално узрокује то што се “на чело локалних самоуправа постављају послушници а не људи од угледа изабрани по вољи грађана”.
Такви кадрови раде искључиво по директиви њихових централа, не водећи рачуна о потребама грађана. Научени су да немају иницијативу већ се њихов рад своди на задовољење партијских захтева, као што је прикупљање аутобуса за митинг – указује Гулан.
Бранислав Гулан
Члан Друштва економиста Србије, Национално тима за препoрод села Србије, аналитичар и публициста Бранислав Гулан у указује на то да бригу о ,,развоју” села у Србији води више од 30 различитих институција.