“78 дана” Емилије Гашић и “Девојка са иглом” Магнуса фон Хорна сутра на програму Фестивала европског филма Палић

Шестог фестивалског дана, у четвртак 25. јула на Летњој позорници на Палићу, у Главном такмичарском програму у 21х ће бити приказано остварење “78 дана” Емилије Гашић, а од 23 часа филм “Девојка са иглом” Магнуса фон Хорна.
Радња филма “78 дана” започиње марта 1999. године, у малом месту у Србији. Након очевог одласка у војску, сестре Соња (17) и Драгана (15) започињу видео дневник. Дани пролазе док снимају мирну природу око себе, дрхтавно ноћно небо током ваздушних напада и задиркивање своје седмогодишње сестре Тијане. Ствари се мењају када мистериозни дечак и његова стидљива, млађа сестра стигну из Београда и уселе се у комшијску кућу. Ускоро, нова пријатељства, први пољупци и прва разочарања замењују страх од бомби.

Девојка са иглом, кадар из филма_©ЛукасзБАК_01 (1)
Девојка са иглом, кадар из филма

Филм “Девојка са иглом” дешава се у Копенхагену 1919. године, где је млада радница незапослена и трудна. Она упознаје Дагмар, жену која води подземну агенцију за усвајање. Снажна веза расте, али њен свет се распадне када сазна шокантну истину иза свог рада.
У селекцији „Паралеле и судари”, у биоскопу Абазија на Палићу ће на репертоару бити филмови “Осмех судбине” Анџеја Јакимовског (18х), и “Паноптикон” Џорџа Сихарулиџеа (20х).
Главни јунак филма “Осмех судбине”, Андреас, стиже на удаљено грчко острво да прода парцелу. Прво мора да отплати дуг који је његов ујак направио код Јаниса, локалног фармера. Заглављен у долини, сваког јутра чека да му Јанисова унука Лена донесе хлеб и сир. У овом тренутку он не осећа опасност која виси над долином и оближњим селом. Искуство смрти и несреће ускоро ће му отворити очи за крхкост овог малог света.
У филму “Паноптикон”, након што га отац напусти како би постао православни монах, Сандро се бори да помири своју дужност према Богу и своју пробуђену сексуалност, која се манифестује на неконтролисане начине и доводи га до сумњивог понашања, док тражи смисао и припадност турбулентном друштву постсовјетске Грузије.
У селекцији “Галиција у фокусу”, у Малој сали “Мира Бањац” биоскопа Абазија, од 19 часова на програму је филм “Ражене гљивице” редитељке Хајоне Камборде. Радња филма смештена је у 1971. годинду у франкистичкој Шпанији. У сеоској области Галиције, Марија помаже женама при порођају. Након што покуша да помогне младој жени у невољи, одједном је присиљена да се сакрије од власти, остави све иза себе и побегне из државе.

У селекцији “Нови мађарски филм”, у Биоскопу Еуросинема у Суботици ће у 19 часова бити приказан филм Све о Лефковичима (Ádám Breier). Након женине смрти, тврдоглави тренер бокса се сложи са својим отуђеним јеврејским ортодоксним сином да га пусти да тугује у својој кући. Током седмодневне шиве, отац и син морају да се суоче са својим старим замеркама.
У селекцији “Eco Dox” у Арт Биоскопу “Лифка” у Суботици, од 17 часова на програму је филм “Герлах” (Aliona van der Horst, Luuk Bouwman). Овај филм пун љубави и хумора представља портрет ратара Герлаха, који се бави пољопривредом у сенци амстердамског аеродрома Шипхол већ шездесет година. Видео је како се све око њега мења. Његова једноставна дрвена кућа је сада углављена између бензинске пумпе Шел, Мекдоналдса и разних дистрибутивних центара. Упркос свему што му се нађе на путу, Герлах стоји високо уздигнуте главе, са својим приземним хумором, а помоћ му пружају браћа и пријатељи који га воле.
У истом биоскопу, у селекцији “Нови европски документарни филм” од 19 часова ће бити приказано остварење “Неприпитомљена тела” Елине Псику. Робин је трудна, али не жели да буде мајка. Катерина и Гаја су саме, али желе дете. Кики болује од неизлечиве болести и жели да се њен живот заврши достојанствено. Процедуре којима се надају да ће добити приступ – абортус, ВТО и еутаназија – доступне су и легалне у суседним земљама, али не и у њиховој. Зато прибегавају такозваном „медицинском туризму“.
У оквиру програма представљања новосадског 21114 Филм Феста, у 17 часова у Малој сали биоскопа Абазија на Палићу биће приказани кратки филмови “Џими плови далеко” Тамаре Броћић, “Ко је сад тај Ика Башић” Тамаре Трнинић и Соње Ракић, “Мар” Милорада Милатовића, “Побећи од Ирене” Ирене Антин, “Гугуто Мемето” Бранислава Стошића, “Боца де Феро” Матеја Матијевића, и “Комшије” у режији полазника пројекта „Арт Кварт – Старт!”.
И исто време у главној сали Биоскопа Абазија, на програму ће бити селекција студентских филмова: “Мамут” Ђорђија Петровића, “Реумор” Анђеле Буцаловић, “Благо нама” Вање Вујина, “Ко је сад тај Ика Башић” Тамаре Трнинић и Соње Ракић, и “Вук” Боа Стаматовића.
У селекцији “Млади дух Европе” у биоскопу Абазија, од 22 часа на програму су филмови у оквиру посебног избора “Млади дух Мађарске”: “Ципеле и копита” (Viktória Traub), “Питајте Алберта” (Szandra Pataki), “Модерна времена” и “Увод у филмске студије (Géza M. Tóth), “Медитација у сумрак” (Judit Erdélyi), “Џин Оливер” (Júlia Lantos), и “Сатана” (Arion Csihar, Marcell Belső).
У пратећем фестивалском програму, на Великој тераси на Палићу у 10х ће бити одржана еколошка панел-дискусија „Климатске промене – мењају еколошку свест јавности“.
За 23 часа у Биоскопу Абазија заказана је свирка бенда Positive Ordinary People.
Цена једнодневне улазнице за два филма Главног такмичарског програма је 300 динара. Улазнице за овај програм могу се купити на благајни Летње позорнице од 20. до 26. јула 2024. године, од 20.00 часова.
У случају лоших временских услова, филмови такмичарског програма ће се приказивати у биоскопу Еуросинема (Отворени универзитет Суботица, Трг цара Јована Ненада 15) у предвиђеном термину.
Цена једнодневне улазнице за два филма такмичарске селекције Паралеле и судари је 200 динара. Улазнице за програм Паралеле и судари могу се купити на благајни биоскопа Абазија на Палићу пола сата пре почетка пројекције.
Улаз на све остале фестивалске пројекције је бесплатан!
Фестивал европског филма Палић подржали су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Град Суботица, Европска унија кроз програм Креативна европа МЕДИА, као и многобројни партнери и медијски партнери.

извор: КомуникАрт (Моника Хусар)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *