Велики новомедијски павиљон у част Александру Тишми на Калеидоскопу културе

Калеидоскоп културе у Новом Саду, улази у своју другу недељу, недељу посвећену књижевности, када ће се Дистрикт претворити у велики музеј на отвореном посвећен Александру Тишми. Тишма павиљон, јединствени новомедијски догађај одржаће се 13. и 14. септембра. У оквиру Тишма павиљона, посетиоци ће имати прилику да виде изложбе, представе, присуствују разговорима са награђиваним писцима, посете размену књига као и многе друге занимљиве програме.

Оба дана недеље књижевности, са почетком од 19 часова биће отворена интерактивна изложба „Употреба Човека“ у објекту Производња. Ова изложба ће симболички приказати универзално искуство рата кроз три целине, водећи нас од предратног, релативно мирног периода, у атмосферу логора и деструкције, до послератног доба, кроз трансформацију колективног и индивидуалног доживљаја и искуства. Поред изложбе „Употреба човека“, још једна изложба на Тишма павиљону осврнуће се на импозантно стваралаштво овог аутора – фактографска изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма” у објекту Менза.

Прве вечери друге недеље Калеидоскопа културе, у петак 13. септембра, биће одржана представа „Употреба човека“ Александра Тишме у драматизацији Федора Шилија и Бориса Лијешевића. Представа ће се радити са неколико глумаца који ће лако и наочиглед прелазити из лика у лик и не скривајући процес стварања ситуација, како би ову огромну епску причу о рату и човеку учинили сценски једноставном и значењски и наративно сагледивом.

У оквиру Тишма павиљона, у суботу 14. септембра са почетком у 21 час, биће приказана плесна представа „Кора“, инспирисана романом „Вере и завере“ Александра Тишме, а коју ће извести плесачи КУД „Вук Караџић“ из Темерина. Уз елементе савременог и традиционалног плеса, ова представа прича причу из прошлости Новог Сада говорећи о људима чији је живот и идентитет промењен ратним дешавањима, али и истражује вечиту дилему: шта то у човеку превагне да из њега проклија зло, а могло је бити добро.

Велика регионална имена књижевности у другој недељи Калеидоскопа културе

Румена Бузаровска фото промо
Румена Бузаровска фото промо

У недељи књижевности овогодишњег Калеидоскопа културе гостујући писци биће Румена Бужаровска и Стево Грабовац. О једном од највећих српских књижевника, Александру Тишми, истакнута списатељица говориће у петак 13. септембра, док ће добитник НИН-ове награде говорити у суботу 14. септембра. Оба разговора одржаће се у објекту Биро са почетком у 20 часова.

У објекту Складиште, у оквиру Тишма павиљона, одржаће се књижевни програм „Заједно сами“. Током првог дана програма, у петак 13. септембара од 18 часова, одржаће се радионица креативног писања кратке приче коју ће водити Дубравка Ребић и Александар Танурџић. Другог дана, у суботу 14. септембра од 19 часова, одржаће се разговор са ауторима о романима „Лакримаријум“, „Ноћ пре пада у реку“, „Бунтовница у сенци“ и „Родна груда“, те истражити мотив идентитета и припадности у овим делима. Улаз на оба програма је слободан. Неопходно је послати пријаву за радионицу креативног писања путем Гугл форме.

Уметничка поставка под називом „Сећања са тавана” која употребом различитих облика архиве (касете, писма, фотографије…) истражује технике стварања идентитета особе, биће отворена у објекту Радионица од 19 часова.

У Дистрикту, за време Тишма павиљона, све посетиоце очекују и сценски програми који ће оживети Тишмино дело као што су уметничке инсталације Књиге о Бламу, Без крика, Најгоре ноћи, Насиља, Капоа, Употребе човека, Које волимо, За црном девојком, Ибкине Куће, Вера и завера, Дневника, Повратака миру, Око своје осе, Школе безбожништва, Сећај се вечкрат на Вали и драме Цена лажи.

Као и претходних година у недељи књижевности Калеидоскопа културе биће одржана Размена књига испред ОПЕНС-а у Дистрикту са почетком у 19 часова. Идеја Размене јесте да књиге које некоме нису потребне у току догађаја пронађу свог правог читаоца.

Улаз на програме Калеидоскопа културе је слободан. Партнер Калеидоскопа културе је Неопланта.

Више информација о овогодишњем Калеидоскопу културе можете пронаћи на сајту kaleidoskopkulture.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *