ЉУДИ СА ТРИ ОКА(16): Јошка Данијел – ВИТЕЗ КУЛТУРЕ И ХУМАНОСТИ
Новосадски штампар Јошка Данијел, својим успешним штампарским реализацијама бројних фото-монографија, каталога, разгледница, плаката, проспеката и другог штампаног материјала са квалитетним фотографијама, дао је значајан допринос популарисању фотографије.
Кажу да изложба није одржана ако је не прати добро одштампан каталог са репродукцијама, списком изложених радова и биографијама аутора. После неколико дана, изложбу затворе, слике се распрше по свету, а каталог остаје као једини поуздани сведок да је изложба постојала! Зато аутори, нарочито изложби ликовних радова, настоје да им је, већ на самом отварању изложби, на располагању што већи број квалитетно одштампаних каталога. Посетиоци изложби их радо примају као драгу успомену на ликовни доживљај.
Велики стручњак и мецена
Јошка Данијел, легенда новосадског штампарства, запамћен је као ревносни пратилац ликовне сцене Војводине, јер је шест деценија успешно штампао у својој штампарији не само безброј каталога, проспеката, позивница, летака, плаката него и луксузно опремљених фото-монографија, разнетих широм света.
– Фотографија нам је задавала много мука јер технологија њеног репродуковања у штампи није била довољно усавршена. Штампари се нису одмах привикли на компликовану обраду – репродуковање на филмове уз помоћ скупе технике и разне хемикалије које угрожавају здравље, због отровних испарења приликом израде клишеа на цинканим плочама. Када је реч о сито-штампи, здравље је угрожавало и испаравање боја и лакова. Веома је битно располагање и одговарајућим квалитетним папиром да би се добила задовољавајућа репродукција слике. У савлађивању свих ових проблема била је неопходна и стручна, колегијална солидарност, сарадња колега графичара и фото стручњака. Техника и технологија се стално усавршавају, па се сада много лакше долази до висококвалитетне штампе фотографија – објашњавао нам је својеверемено Данијел.
Од оснивања Удружења ликовних уметника Новог Сада и Војводине прошло је више од пола века. За то време, Јошка Данијел је реализовао веома много каталога, плаката и позивница – често без накнаде.
– Сарађивао сам са фотографима и сликарима. Они су помагали мени, а ја њима, јер сам знао да свака њихова афирмација помаже и мом укупном раду. Никада нећу заборавити сјајне фотографе: Барту, Брежана, Мореа, Војновића, Ану и Стеву Лазикић, Ифјуа, Грујића, Вајдла, Бикита, Немета, Савића, Цандира, Стојановића, Стеванова, Плачкова…Поносан сам на књиге које сам им штампао јер ће нас оне све надживети.
Потрага за првим председником
Дружећи се с фотографима, Јошка Данијел је, као стари познати Новосађанин, дао значајан допринос и обележавању 100.годишњице Новосадског фото клуба. Он је са супругом пронашао и уредио, на католичком гробљу у Новом Саду, гроб Ференца Брука – првог председника и оснивача фото клуба 1901.године. Помогао је, такође, и у прикупљању грађе за Антологију фотографије Војводине. Као изврстан књиговезац, Данијел је лично учествовао у реализацији специјално наручених фото-албума, диплома, повеља и плакета за изузетне прилике и изузетне личности. Нарочито је запажено његово ангажовање на Шаховској олимпијади и на Светском првенству у стоном тенису, одржаним у Новом Саду.
Као донатор, Данијел је помогао у многим хуманитарним акцијама, сарађивао је са црквеном штампаријом у Сремским Карловцима, помагао Дечјем селу у Сремској Каменици, манастиру Раваница у Врднику, а обнављао је и старе црквене књиге.
За запажене резултате добио је награде на графичким сајмовима, изложбама плаката, календара и других штампаних производа, а стигло му је и високо признање из Будмпеште – проглашен је за витеза културе и хуманости.
|
С П О Р Т И П О С А О Јошка Данијел рођен је у Новом Саду 2. марта 1926.године у Улици Дожа Ђерђа 53. У родном граду је завршио основну школу, потом грађанску и средњу економску. Изучио је и књиговезачки занат, па је радио у штампарији „Омега“ Јозефа Гепхарда. После Другог светског рата, Данијел је преузео ту штампарију, која се специјализовала за дораду, књиговезачке и картонажерске послове а од 1988.године бавио се комплетним штампарским пословима.  Од 1938.године, Данијел је успешно играо фудбал у НАК-у, а после рата фудбал и кошарку у „Еђшегу“, све до 1953.године када му је поломљена нога. У широкој лепези реализованих штампарских пројеката, запажене су Данијелове фото-монографије и разгледнице Новог Сада, монографије ликовних стваралаца са сјајним репродукцијама и низ пригодних публикација са много штампаних фотографија.
|
