Људи с три ока(44):  Ђерђ КИРАЉ – СЕНЋАНСКО СРЕБРНО СТАДО

Електричар Ђерђ Кираљ из Сенте бавећи се фотографијом чува своје живце и верује да га„ фотографија одвраћа  од евентуалног погрешног корака у животу“

Пре више од четири деценије „Фото ревија“, тада једини наш часопис за љубитеље фотографије, објавио је, у рубрици „Анализа радова читалаца“, неколико фотографија Ђерђа Кираља из Сенте. Рубрику је уређивао наш прослављени мајстор фотографије Воја Маринковић који је  стручним саветима помагао многим фотоаматерима да од својих снимака начине што боља ауторска дела. Истовремено је успешно откривао младе таленте и подстрекавао их на што креативнији рад. Тако је похвалио и фотографије Ђерђа Кираља наговештавајући његову промоцију и на изложбама фотографија широм тадашње Југославије.

  Аутодидакта

 – Тајне фотографије сам почео сам да откривам читајући разну стручну литературу.Тако сам успео да сам направим и први апарат за копирање фотографија, користећи неки стари фотографски апарат, а потом сам се придружио члановима Фото клуба у Сенти на чијем је челу био веома агилни професор др Војислав Јанковић. Окупљао је младе заљубљенике у фотографију, организовао основне фотографске течајеве и дискусије о фотографији. Излагали смо наше радове на разним изложбама у земљи и иностранству и освојили низ лепих признања. Амбиције су толико порасле да смо у Сенти организовали чак и међународне изложбе фотографија,- рекао нам је сада већ пензионисани сенћански електричар који тврди да му је фотографија помогла да очува здравље јер „смирује живце и одвраћа од евентуалног покрешног корака у животу“.

   Са скромном фотографском техником Кираљ је начинио сјајне „лајф“ фотографије, отргнуте из свакодневног живота, у његовом непосредном окружењу: гологуза деца у игри на обали реке, пастир са  стадом оваца и облацима који личе на одраз тог стада у огледалу, портрети радника из фабрика, деце из комшилука, Ромкиње која ужива с цигаром од смотаног дувана у новинском папиру,…

Пророк

Када је анализирао Кираљеве фотографије у „Фото ревији“ мајстор Маринковић је између осталог написао да је сенћански љубитељ фотографије већ показао ауторску зрелост и да је дошло време „да свој хоби што боље искористи, да му радови пређу границу локалног интереса и почну да висе на паноима фотографских салона“. Маринковићево пророчанство се брзо остварило јер је Кираљ, као члан Фото клуба у Сенти, почео да осваја многе награде на разним изложбама, а круна тих успеха је сребрна медаља за фотографију „Стадо“ која му је припала на 7.међуклупској изложби на тему „Војводина и Војвођани“, одржаној октобра 1975. године у Сенти. Награду је освојио у веома јакој конкуренцији од скоро хиљаду приспелих радова из Новог Сада, Београда, Кикинде, Маглаја, Сомбора, Вршца, Омољице, Бачке Тополе, Темерина,…Изложба је имала интернационални карактер јер су учествовали и аутори из Белгије, Финске, Француске, Мађарске и Пољске. Кираљева награђена фотографија пастира са стадом оваца објављена је на насловној страни каталога изложбе и тако обишла свет.

И моја супруга је заволела фотографије па је уз помоћ мојих слика правила гоблене,- с поносом вели Ђерђ Кираљ,али истовремено са жаљењем констатује да у Сенти више нема организованих активности Фото клуба који је својевремено био стециште великог броја младих посвећених фотографији и њеним неисцрпним порукама за бољи, цивилизованији и хуманији живот.

БОЈ НЕ БИЈЕ СВИЈЕТЛО ОРУЖЈЕ…   Ђерђ Кираљ је рођен у Сенти 13.фебруара 1944.године. У родном граду је завршио основну школу и Средњу електротехничку а потом студирао на Вишој техничкој школи у Суботици. Радио је у „Електро-Бачкој“ а затим у „Житопромету“ у Сенти , као електричар на одржавању. Фотографијом се почео бавити аматерски још као ученик средње школе и студент у Суботици а организовано у сенћанском Фото клубу у којем је био и члан његовог руководства. За снимање га је мотивисало све што се налазило око њега а пристојан животни стандард му је омогућавао да се бави „скупим спортом“.Томе су допринеле и награде које су углавном биле у фотографском  материјалу. Никад није располагао са скупом техником али је и са скромном успевао да реализује врхунска остварења, нарочито у области пикторијалне фотографије. Неки Кираљови радови налазе се и у музејским колекцијама „Златног ока“.

 

Пише:Боривој Миросављевић