Људи с три ока (40): Ђурица Јованов – ХОЛИВУД, А У БАНАТУ

Ђурица Јованов директор Дома културе у Омољици један је од најзаслужнијих организатора Фестивала филма и фотографије „ЖИСЕЛА“ који се у континуитету одржава већ дуже од четири деценије

Банаћанин Бошко Токин, један од пионира наше филмске критике, објавио је далеке 1928. године, текст у Летопису Матице српске, под насловом „Естетика филма“, у којем се залаже за изражавање сликом:
„То се постизава покретом и фотографисањем. Ово фотографисање, исто тако покретно, догађаја замишљених или стварних, најчешће комбинација једног и другог, врши се нарочитим апаратима и под нарочитим условима, помоћу светлости, вештачке или природне. Снимане ствари, догађаје, личности треба повезати, од њих ствoрити оно што се жели изразити, настаје дакле посао компоновања. Емотивно, унутрашњи ритам мора бити истоветан са математичким ритмом слика. А елементи из којих треба конструисати филм ови су: акција(динамично), симултаност, светлост, брзина, фотогенично, димензионалне могућности, елементарно, пејсаж, лице, архитектура бића, визија, фотопсихологија, логичан ред; просторне, временске и пластичне могућности треба тако сложити да оне сачињавају целину, да у датим моментима изражавају оно што ће нас занимати, занети, одушевити, што ће деловати као лепо, као дело, као уметност“.

Традиција

То о чему је писао Токин већ је постојало у Омољици, која је од 1925. година имала свој стални биоскоп и сталну „школовану“ публику која је маштала и о свом Холивуду. Снови омољичких филмаџија почели су да се остварују тек када је после Другог светског рата основан Фото-кино клуб у којем су се снимали аматерски филмови. На шпицама тих филмова су се најчешће појављивала имена Панте Марјановића, Бошка Милосављевића, Славице, .Александра и Слободана Танасијевића, Томислава Кекића, Мирка Грујичића, Голуба Бежунара, Љубисава Милосављевића, Михаила Гајића и других. Филмови су приказивани не само у Омољици и свим селима јужног Баната него и на познатим филмским фестивалима у земљи и иностранству са којих су се најчешће враћали с вредним наградама и похвалама.

Од 1971. године у Омољици се, сваки пут у августу, одржава традиционални, сада већ и међународни, Фестивал филма и фотографије „ЖИСЕЛ“ који окупља најбоље ствараоце у области непрофесионалног фото и филмског стваралаштва са посебним нагласком на теми- „Живот села“. Уз аматере фестивалу увек присуствује и велики број професионалаца, нарочито оних који су поникли у аматерским клубовима, које домаћини радо и најчешће незаборавно угосте. Традиционално гостопримство у Омољици се, за време фестивала, исказује организовањем познатих банатских ручкова, на којима понекад буде и више стотина учесника.
– За све пројекције интересовање је огромно. Својевремено је наш фестивал био најпосећенији филмски аматерски фестивал у некадашњој Југославији. Кад је лепо време разапнемо велико провидно платно у нашем парку, у којем се окупи и по хиљаду гледалаца, који пројекцију филма могу да гледају са обе стране екране,-рекао нам је Ђурица Јованов, један од најстаријих организатора омољичког фестивала.

Атракција

У минулих пет деценија Омољица је лансирала безброј познатих имена у свету филма, а њен фестивал су радо посећивали познати не само филмски ствараоци него и глумци, књижевници, новинари, фотографи,… Сви су се са „Жисела“ вратили пуни утисака. Долазиле су и многе иностране делегације да се диве „банатском Холивуду“.
– Сваки наш фестивал је био својеврсна потврда изузетне моћи филма за успостављање успешне комуникације с гледаоцима свих профила. То схватање је увек било одлучујуће и у тренуцима када је организовање ове традиционалне манифестације било доведено у питање. Здрав разум је увек победио па фестивал и даље траје као својеврсна атракција,-рекао нам је Ђурица Јованов.- Као рефлексија фестивала је и наша Школа анимираног филма коју већ неколико година успешно води Благоје Лупа. Његова група је успела за кратко време да освоји низ вредних награда на Републичком фестивалу у Београду и Међународном фестивалу у Панчеву, на којем им је припала прва награда. Нови филмови су у тренду, праве се и приказују у савременој дигиталној технологији.

Пише: Боривој Миросављевић

.