Људи с три ока (21) : Ђорђе Мунк- ОД ХОБИЈА ДО ПРОФЕСИЈЕ
Инжењер Ђорђе Мунк, један од оснивача Фото кино савеза Војводине, први је после Другог светског рата ревитализовао и најстарији фото клуб на Балкану – Друштво фото и кино аматера Новог Сада, основано далеке 1901. године.
Поуздано је историјски утврђено да су у Новом Саду корени наше фотографије, не само професионалне него и аматерске, па чак и кинематографије, јер су први филмски кадрови на овим просторима снимљени на новосадској железничкој станици далеке 1896. године. А прво организовано окупљање љубитеља фотографије и филма регистровано је 1901. године, када је основан Фото клуб Нови Сад, један од најстаријих на Балкану. У историјским аналима забележен је и до данас непревазиђен успех новосадских фотографа – Гран при на Светској изложби у Паризу 1937. године! Сјајан педигре, који је војвођанска фотографија изборила на светској фотографској сцени, сигурно је имао значајан утицај, када је одмах по завршетку Другог светског рата у Новом Саду, у оквиру организације Техника и спорт, донета одлука о формирању Покрајинског одбора Фото кино савеза Војводине.
– Било је то послератно време, кад се са утихнулог Сремског фронта још осећао мирис барута и кад су нам болнице биле пуне наших и совјетских рањеника – причао нам је својевремено инжењер Ђорђе Мунк, постављен за првог секретара Фото-кино савеза Војводине. Као истакнути активиста Технике и спорта у Суботици, по задатку тадашње кадровске политике, постављен је за првог функционера новостворене организације фото и филмских стваралаца у Војводини.
– У великој немаштини почели смо да стварамо клубове широм Војводине, најпре у Новом Саду, па Суботици, Панчеву, Вршцу… Новосадско друштво фото и киноаматера отворено је у национализованом атељеу фотографа Херинга, који је имао радњу наслоњену на биоскопску салу најстаријег новосадског биоскопа „Аполо“, у некадашњој Јеврејској улици. На том месту је касније изграђено Српско народно позориште.
Трофејна техника из ратне репарације
Организацијама у оквиру Народне технике (настале трансформацијом Технике и спорта) главни спонзор била је Југословенска армија. Клубови су организовани у оквиру Домова ЈНА, али и у скоро свим школама и на факултетима. На курсевима у Фото-кино клубовима и секцијама школовани су извиђачи за војску, у Радио клубовима стварани су нови везисти, у Аеро клубовима – ваздухопловци, а у Ауто-мото клубовима кадрови за моторизоване јединице.
– Од војске смо добили фото и филмску технику која је заробљена на фронтовима или добијена на име ратне репарације – присећао се инжењер Мунк.
– Тако смо могли с том техником да снимамо грађане за прве послератне личне карте, специјалне дозволе, па и значајније догађаје: војне параде, првомајске празнике, постављање камена темељца за нове фабрике, школе…Тако су настали и први филмски журнали, изнедрили смо и прве филмске раднике у новој филмској индустрији, сценаристе, редитеље, сниматеље, монтажере.
По истеку мандата у Фото-кино савезу Војводине, Ђорђе Мунк је остао у Новом Саду и као саобраћајни инжењер се до краја радног века и живота посветио решавању проблема у саобраћају, као експерт у Секретаријату за унутрашње послове Војводине и као судски вештак. Био је и члан филмске екипе која је 1955. године реализовала документарни филм „Из албума саобраћајца“ у продукцији Кино клуба „Нови Сад“. Био је то први филм са светлосним тоном на филмској траци снимљен у Војводини, а у организацији судије за прекршаје морали су да га гледају сви тадашњи прекршиоци прописа у саобраћају!
Свестрано технички образован
Још као средњошколац у Суботици, Ђорђе Мунк се аматерски почео бавити фотографијом. Није тада ни слутио да ће имати значајну улогу у креирању фотографског и филмског стваралаштва у Војводини. Истовремено се бавио радио аматерством, ауто-мото техником и пројектовањем, израдом разних пловила и летилица. Сматрају га пиониром летећих змајева у Војводини, а са новосадским књижаром Петром Јоновићем изградио је и велики полигон за малу електричну железницу.
Разноврсне Мункове активности остале су забележене на фотографијама сачуваним у занимљивом породичном албуму. Посебно место припада и фотографијама његовог оца др Артура Мунка чије име је забележено и на страницама најзначајнијих личности Суботице, једна улица носи његово име, а изграђена му је и биста у парку поред Музичке школе.
Отац Ђорђа Мунка је, као лекар на броду „Карпатија“, успешно учествовао у спасавању бродоломника са чувеног „Титаника“. Та страдања је објавио у својој аутобиографској књизи, а потом се посветио књижевном раду и објавио још три запажене књиге.
Неостварени снови
Инжењер Ђорђе Мунк рођен је у Шагрину, у Русији, 19. новембра 1919. године, а умро је у Новом Саду 10. августа 1994. године. У Првом светском рату, отац му је био руски заробљеник, а онда се оженио руском Јеврејком. Тако је Ђорђе рођен у Русији, а вратио се у Југославију 1925. године. Одрастао је у Суботици, у којој је завршио основно образовање, а потом се школовао у Будимпешти, Београду и Загребу у којем је дипломирао на Вишој саобраћајној школи. Бавио се моделарством, односно ваздухопловном техником, па је са својим сарадницима у Суботици 1949. године изградио наш први послератни авион под именом „Бува“, приказан на првомајској паради у Београду. Имао је жељу да производи авионе и разна ваздухопловна помагала, али његова фирма „Алфа“ није могла да опстане на тадашњем тржишту. По доласку у Нови Сад, није напустио своју највећу љубав – ваздухопловство, па се посветио конструисању змајева, летелица са и без мотора.
