Говеда на историјском минимуму!

На почетку 2019. године, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је забележен следећи број стоке (две и по деценије просечно годишње опадање је два до три одсто):
ГОВЕДА
• 878.000 говеда. То је историјски минимум у Србији. Та бројка је мања за 2,3 одсто у односу на 2017. годину. У 2016. години у Србији је било 892.000 говеда;
• На почетку 2018. године у Србији је било 12.000 јунади у тову. Због извоза у Турску све је поклано;
• Звачних података о новом тову у 2019. години за сада нема и све је нагађање!
• Турска је у 2018. години увезла укупно 54.000 тона говедине, а у томе је било 3.609 тона из Србије. Просечна увозна цена тоне овог меса по подацима Турске, била је 3.959 евра. Једино је Србији више плаћано, чак 5.314 евра по тони (што је 34,2 одсто изнад просечне цене). Разлог је исхрана без ГМО, што даје квалитет месу, који други немају!

Сточарство Србије до сада је у БДП аграра учествовало са 30 одсто. Сада је то и мање!
На почетку распада СФРЈ из Југославије се у свет извозило 54.450 тона ,,беби бифа“. То је најквалитетније црвено месо. Од тога је више од 30.000 тона било је из Србије. Пошто је сточарство девастирано ево неколико података о извозу последњих година:
• У 2015. години је извезено 315 тона ,,беби бифа“;
• У 2016. години у свет је отпремљено 420 тона ,,беби бифа“;
• У 2017. години то је било око 480 тона ,,беби бифа“;
• У 2018. години око 400 тона ,,беби бифа“;

СВИЊЕ
• 2,79 милиона свиња имала је Србија на почетку 2019. године То је за 4,1 одсто мање него у 2017. години. Ово је најмањи број свиња од 1955. године;

ОВЦЕ
• Статистика бележи да у Србији има 1,71 милиона оваца. У односу на минималан број 2002. године када је било само 1,44 милиона грла, то је повећање за 18,12 одсто;

КОЗЕ
• Број коза се креће око 196.000 грла;

ЖИВИНА
• Србија поседује 16,2 милиона живине;
• Према подацима Евростата у 2018 је произведено у ЕУ 15,2 милиона тона пилетине, што је нови рекорд и повећање за 3,2 милиона тона након 2010;
• У 2018 је око 70% одсто производње било у само шест чланица и то: Пољска (168 одсто), УК (12,9 одсто), Француска (11,4 одсто), Шпанија (10,7 одсто), Немачка (10,4 одсто) и Италија (8,5 одсто);
• У Србији је 2018. године произведено 85.000 тона пилетине, што је 0,56% од производње у ЕУ. У Србији је производња стагнирала око 55 хиљада тона годишње да би од 2016. почео нагли раст;
• Пошто Србија има 1,36 одсто од укупног броја становника ЕУ, то значи и да има 58,9 одсто нижу производњу од просечне у ЕУ. По глави становника највећу производњу имају Пољска (67 килограма) и Мађарска (53,7 килограма), док је најнижу производњу у ЕУ имала Малта – само 8 килограма. Србија је при дну листе и испод ње су само Швајцарска, Малта, Црна Гора, Албанија и Луксембург (који нема производњу);

Стање у сточарству Србије је забрињавајуће: у односу на последњи попис број говеда је мањи за 6,5 одсто, свиња за 14,7 одсто, коза за 14,2 одсто и живине за 11,1 одсто;
Према подацима РЗС производи се мање од 400.000 тона свих врста меса и троши по становнику мање од 30 килограма годишње. Када се распадала Југославија на просторима Србије се производило 650.000 тона свих врста меса и трошило по становнику око 65 килограма годишње.
• Разлоге зашто је овакво стање у сточарству Србије треба тражити и у томе што је за последње две и по деценије уништено око 400.000 сеоских домаћинстава! То је 1.000 села са по 400 домаћинстава!
• Због свега тога и раст пољопривреде у Србији је веома скроман, и износи само 0,45 одсто за последње три деценије!
• Према студији ,,Пољопривредно земљиште у Републици СРбији“, од 1960. до 2012. године, задругама недостаје 400.000 хектара земљишта. Када то помножите са 5.000 евра то је две милијарде евра. Или по 10.000 евра – то је онда четири милијарде евра! Када би се тај новац вратио задругама оне би препородиле сељачки сектор. А, да и не говоримо о млекарама, кланицама, месарама, силосима, складиштима, фармама које су унете у комбинате па подржављене. Кад је дошла транзиција то је продато без разграничења, као друштвена својина. Зашто Словенија није то урадила, већ је све земљиште унела у свој државни фонд док се не заврши реституција! А, ми смо реституцијом искључили повраћај задружне имовине иако је она приватна својина. Држава да не би сносила последице повраћај продате задружне имовине и да не би било спорова, избрисала је чланове претходног закона и у Закону о задругама (2015) и практично легализовала пљачку целокупне задружне имовине која је без накнаде преузета у време од 1. јула 1953. године до данас. ТО ЈЕ НАЈВЕЋИ ЕКОНОМСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ СЕЉАКОМ!

• Улазак државе у подстицаје пољопривредницима путем јефтинијег дизел горива је добра мера, али је ваља одвојити од потребе да се што пре исплате дугови према газдинствима за разне мере, а односе се на 2017. и 2018. годину. Застој у исплатама у Управи за аграрна плаћања оправдавају заостатком у обради 90.000 пријава!?
• У ЕУ сељаци имају подстицаје ос 500 до 900 евра по хектару. У Србији подстицаји износе до 35 евра по хектару. Ту се налазе и разлози зашто производња наших пољопривредника није конкурентна.

аутор: Бранислав Гулан
(Аутор је агроекономски аналитичар, члан Научног друштва економиста Србије)
фотографија: agroservis.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *