UDŽBENIK ZA USPEH: LEKSIKON SRPSKOG PREDUZENIŠTVA

U susret obeležavanju 175 godina Srpske čitaonice – Gradske biblioteke u Novom Sadu, održano je predstavljanje knjige za Youtube kanal Bibilioteke LEKSIKON SRPSKOG PREDUZETNIŠTVA, autora Slobodana Ivoševića u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke. U veoma zanimljivoj promociji o knjizi su govorili: Dragan Kojić, dugogodišnji direktor gradske biblioteke Novi Sad, Vojkan  Popović, direktor gradske biblioteke Aleksinac, Radomir Čubranović, novinar-publicista, predsednik udruženja EUprogres i naš urednik za Vojvodinu i autor knjige, Novosađanin Slobodan Ivošević.

Dragan Kojić je napomenuo da je knjiga LEKSIKON SRPSKOG PREDUZETNIŠTVA od Biblioteke izabrana da se dostojno obeleži 175-godišnjica Srpske čitaonice kao jedna od najboljih knjiga u kojoj je Biblioteka – suizdavač.

Vojkan Popović je ujedno bio predstavnik Biblioteke i grada Aleksinca rodnog mesta  Koste Taušanovića, političara, ministra i bankara i inicijatora i  osnivača sa Vladimirom Matijevićem Srpskog privrednog društva „Privrednik“.

Radomir Čubranović, koji se odazvao pozivu Biblioteke Novi Sad i autora knjige i prijatelja Ivoševića, govorio je o ovoj izuzetno zanimljivoj, informativnoj i nadasve korisnoj knjizi  iz novinarskog ugla i uz „pomoć“ višedecenijskog prijateljstva sa Slobodanom Ivoševićem.

Čubranović je u zanimljivoj i nadhnutoj reči, između ostalog, rekao:

-Kada mi je Slobodan rekao da ću učestvovovati u ovom razgovoru o ovoj knjizi, normalno da sam je ponovo prelistao. Opet sam shvatio da je ova knjiga za često čitanje, prelistavanje, obnavljanje znanja i izvlačenje suštinskih poruka knjige za praksu, tj. – život. Usput, prelistavajući knjigu osećao sam se kao dete u poslastičarnici: nisam znao koji ću „slatkiš“ najpre konzumirati…Takvu knjigu je mogao da napiše samo autor poput Slobodana Ivoševića koji, od kako ga znam, ima ličnu – intimnu misiju, želju i potrebu  da pomaže ljudima, posebno mladima koji su na pragu izbora karijere, da izgrade sebe u celovitu ličnost i napreduju u poštenom životu i radu. Odluka o životnom-radnom putu je veoma značajna i ozbiljna.

U ovoj knjizi osnovni povod i podsećanje za razmatranje poslovnog uspeha su Vladimir Matijević, privrednik i bankar i Kosta Taušanović, političar, ministar i bankar – inicijatori i osnivači  Srpskog privrednog društva „Privrednik“, nažalost i dalje nedovoljno poznatog. Podsećam: „Privrednik“ je u prošlom veku tokom 51 godine odškolovao kroz paralelni sistem obrazovanja 36.775 poslovnih ljudi: od šegrta, kalfe  do samostalnih gospodara firmi – preduzetnika radi  „poštenog posla i zarade“ (kako je govorio Matijević). To je nesumnjivo grandiozno postignuće ili moderno rečeno projekat za svako poštovanje!  Od tog broja odškolovanih – 8.000 su postali i radili kao milioneri! To je neverovatnih gotovo 22% od ukupnog broja „pitomaca Privrednika“ što potvrđuje izuzetan rezultat obrazovnog momenta delovanja „Privrednika“.

Veliku vrednost i značaj rezultata „Privrednika“ shvatićemo kad uporedimo sa današnjim rezultatima u brojnim akcijama, aktivnostima, školovanjima i doškolovavanjima, tim pre jer su neophodne još mnoge aktivnosti na lokalnom i državnom planu poput, od nedavno najavaljene, aktivnosti zapošljavanja mladih „Prva plata“, onda ova knjiga je itekako aktuelna i dobar vodič i putokaz. Usput, podsetio bih, i na izuzetna iskustva na putu ka svetlosti (znanju) koje nam je dao i Mihajlo Idvorski Pupin objašnjenjem puta „Od pašnjaka do naučenjaka“… Knjiga koja je bila obavezna literatura u američkim koledžima i za koju je dobio Pulicerovu nagradu…

Sve što je bitno u ovoj knjizi, Ivošević je popularno pojednostavio, pojasnio, objasnio i pružio putokaz kako pronaći put uspešne karijere: od opisa „Privrednika“, spiska uspešnih Srba preduzetničkog duha, davanju spiska osobina (četvorodimenzionalne) neophodnih do danas, kako uspevati u životu, pa sve do leksikona-pojmovnika srpskog preduzetništva…

Ta tema je godinama prisutna u pisanju i stvaranju Ivoševića. On je inicirao da svojevremeno zajednički izdamo veoma popularnu knjigu MUDROSTI MENADŽERA…Izdvojio bih iz te knjige početnu misao o značaju karijere i uspeha američkog teoretičara i praktičara Hedžesa:

„Niti jedan jedini učitelj u 16 godina mog formalnog obrazovanja nije me naučio nijednu sitnicu o principima uspeha“ .

 Šta više reći nego se dobro zamisliti!

Ivošević je još mnogo ranije, od ove knjige, o kojoj danas pričamo, ponudio knjigu i aktivnosti pod naslovom:

PRONAĐI SEBE  – UPRAVLJAJ KARIJEROM, – istakao je Radomir Čubranović i izneo elementarne biografske podatke o autoru knjige Slobodanu Ivoševiću:

Rođen 1955. godine, diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1978.

Tokom višedecenijskog radnog iskustva  radio je kao : rukovodilac službe plana i analize, sistem analitičar i projektant informacionih sistema, rukovodilac veleprodaje u unutrašnjoj trgovini, direktor u TRO „Univerzal“ Bečej,  sekretar udruženja trgovine u Privrednoj komori Vojvodine, pomoćnik sekretara za trgovinu, turizam, tržište i cene u Izvršnom veću Vojvodine, stručni konsultant za top (vodeći) menadžment u 35 organizacija-preduzeća, kreator i vlasnik sajta i bloga www.virtuelnimentor.com , objavio više od 40 knjiga iz oblasti menadžmenta, aforistike, beletristike i razvoja karijere, magistrant Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, saradnik dr Isaka Adižesa iz Adizes Institute iz Los Anđelesa na temu upravljanja sobom; kreataor modela i priručnika za PAEI samoprocenu putem Interneta… Osnivač i vlasnik preduzeća “ Ivošević i kćeri” i udruženja “Moba partner”. U srećnom braku sa Stanom, zvanom Buba: imaju tri ćerke i dva unuka.

Slobodan Ivošević nam je na kraju predstvljanja knjige dao sledeći ekskluzivni intervju za „Štajerske novice“ o velikom značaju i još uvek nedovoljnom saznanju o „Privredniku“ :

• Kako i zašto je nastala knjiga LEKSIKON SRPSKOG PREDUZETNIŠTVA?

-Knjiga je nastala kao rezultat mog višegodišnjeg istraživanja preduzetničke prakse u Srba u periodu s početka XIX i u XX veku (Pet hiljada prelistanih novinskih stranica i hiljade uloženih sati istraživanja, više hiljada pročitanih stranica različitih knjiga).-

• Kako ste došli na ideju za pisanje knjige?

-Pročitao sa u „Amerikanskom Srbobranu“ članak prenet iz „Privrednika“ i oduševio se njime. Tako sa započeo.-

• Koje ste izvore koristili u svojim istraživanjima?

Najviše sam analizirao iskustvo nekadašnjeg Srpskog privrednog društva „Privrednik“ iz Zagreba, Vojvodine i Beograda.

• Gde je stizao „Privrednik“?

-Svuda gde je saobraćao voz i brod – stigao je i „Privrednik“  izvršivši tihu „okupaciju“ naših privrednorazvijenih područja, pre svega prečanskih krajeva preko Save i Dunava.-

• Kako je bio organizovan „Privrednik“?

-„Privrednik“ je bio organizovan na teritorijalno-funkcinoalnom principu, u početku u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenca do formiranja države Jugoslavije 1918 godine. Unutrašnju organizaciju su formirali u periodu 1894 do 1898 godine.-

• Kakva je bila unutrašnja struktura „Privrednika“?

Strukturu su sačinjavali rukovodeći ljudi:  inspiratori-jezgro, patronat (starešinstvo), stariji šegrti, samostalni gosodari od 26 i više godina.-

• Koliko članova je brojao „Privrednik“

U početku 10.000 članova, a nakon poluvekovnog rada „Privrednik“   je imao 36.775. Fascinantno zar ne?

• Na kojim stubovima je počivao „Privrednik“?

– Glavna skupština, mesni odbori, povereništvo, škole, učitelji, sveštenici, Klub samostalnih pitomaca. Najširu osnovu činili su tzv. mali ljudi srednjeg staleža. Drugim rečima pravi spoj rodoljublja, porodicâ  i školâ u ime ličnog i zajedničkog napretka.-

Odakle je priticao novac za rad?

-1895. godine formirane su zemljoradničke zadruge i sistem 450 štedionica čime je dobijena finansijska osnovica „Privrednika“. Na kraju je 1895 godina formirana čuvena Srpska banka po ideji Koste Taušanovića, rodom izn Aleksinca.-

• Ko je oličavao takvu organizaciju?

-Vladimir Matijević, bečki đak, iniicijator, okupljač, trgovac i dobrotvor. On je bio matica oko koga su se okupljali njegovi poslovni prijatelji i saradnici-saborci.-

• Kako je na takvu ideju došao sam Matijević?

-Svojim bistrim očima video je kako narod teško živi „pritsnute organizovanim stranim kapitalom“ i rešio da tome nađe leka. U to vreme Srbi su se ugledali na Čehe koji su imali akciju „svoj svome“, pa je rešio da ih oponaša.-

• Kakav je tip ličnosti bio Matijević?

-Matijević je bio tipičan onovremenski Kordunaš: znao je šta hoće, a šta neće, čovek od akcije, uporan gotovo do fanatizma, hrabro je gledao izazovima i opasnostima u oči.-

• Kako je „Privrednik“ stigao iz Zagreba u Beograd?

-„Privrednik“ su u Zagrebu doživljavali kao konkurenciju i opasnost. Priređivana su mu maltretiranja i teranja u zatvor, što je kulminaciju doživelo u tzv. veleizdajničkom procesu 1908. godine. Ruku dobrodošlice pružila im je beogradska trgovačka omladina i tako su 1922. godine stigli u Beograd gde su podigli šegrtski dom 1932. godine u Lazarevićevoj ulici.-

• Ko je bio inicijator dobrodošlice u Beogradu?

-Dočekao ih je gimnazijski profesor, pitomac Tekelijanuma u Budimpešti, i učesnik Nevesinjskog ustanka 1875. godine Pavle Arišnov rodom iz Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Aršinov je 1910. godine penzionisan i poslat u Zagreb da pomaže Matijeviću gde je umro i sahranjen je na Mirogoju u Aleji velikana.

• Kakva je bila filozofija „Privrednika“

-O tome postoji pisani trag u tekstu: „Naš pogled na svet“, iz 1938. godine:

„Čovekov pogled na svet i naš odnos prema svetu, ujedno mu je i njegov kompas u svakidašnje životu. Shvatanje pojedinca o vrednosti života i o cilju celokupnog našeg stremljenja, to shvatanje daje osnovne pobude za naše istupanje prema drugim ljudima, a određuje i pravac celokupnog našeg rada“... U svome rodoljublju „Privrednikovac“ nije zaslepljen, pa da tuđu naciju ili drugu veru prezire ili mrzi. On ne da nikome da mu huli njegove svestinje, a on sam isto tako poštuje tuđe.“

• Šta je bio krajnji cilj „Privrednika“?

-Konačni cilj je definisao sam Vladimir Matijević – stvaranje elite. On kaže: „Ja sam „Privrednikom“  najnezadovolniji, tek kada postigenemo 100.000 nameštenih pitomaca biću zadovoljan“. Ako se uzme u obzir da su godišnje nameštali 1.000 pitomaca, to znači da je za 100.000 ljudi potrebo 100 godina! Ambicizno, a takav je i bio Matijević. Nažalost, on je umro 1929. godine od naoko banalne smrti – posledice neprelažanog gripa. Samo mu je klonula glava na radni sto! Tako se završio jedan od kolektivnih podviga srpskog naroda, nezabeležen u istoriji.

• Ko je sve podražvao rad „Privrednika“?

– „Privrednik“ su podržavali, o njemu govorili i pisali: Kralj Aleksandar I  Karađorđević koji se 1923. godine primio pokroviteljstva, Delfa Ivanić suosnivačica Kola srpskih sestara, dr Jovan Cvijić, dr Mihailo Idvorski Pupin, predsednik Srpske akademije nauka, dr Nikolaj Velimirović, Nikola Pašić, Miloš Crnjanski… piše bez dokaza da je i Nikola Tesla bio njegov član.

Kakva je vaša (pro)cena Vladimira Matijevića?

-Napisao sam skicu za biografiju Vladimira Matijevića pod naslovom O IDEALNOM SRPSKOM MENADŽERU (čovekoljubivom i bogatom) ISTINITA BAJKA. Pokojni profesor istoričar dr Nikola L. Gaćeša veoma se pohvalno izrazio o biografiji u Letopisu Matice srpske maja 2004. godine i tim prikazom veoma se ponosim: on je tvrdio da će stručnjaci, pre svega menadžeri i drugi privrednici hrliti da je čitaju,jer Matijević je bio lider i menadžer kada o tome niko nije slutio-zaključio je autor knjige Slobodan Ivošević.

Imajući u vidu rečeno o „Privredniku“ kao i o centralnoj temi knjige „Leksikon Srpskog preduzetništava“, Ivošević je ukazao i na sledeće principe uspeha u životu čoveka, pogotovo mladog,  kojima ne uči škola nego život:

1. Čuvati  zdravlje fizičko, telesno, duševno i duhovno.
2. Uočiti  svoje talente: sklonosti i sposobnosti.
3. Sticati znanje tj. školovati se i završiti sve škole na vreme – od osnovne do fakulteta odnosno 23-te godine.
4. Davati  ponude onoga  što nekome treba i ko je spreman za to da plati.
5. Biti drugačiji na tržištu, brz i poovoljniji u ceni  od drugih.
6. Odrediti kakva je vizija veliki, glavni  cilj kome se teži.
7. Može li se od vizije živeti i raditi za sebe ili drugoga.
8. Ispoljiti inicijativu tj. započinjati poslove.
9. Negovati radnu etiku – biti moralan.
10. Umereno uživati.
11. Radovati se.
12. Steći umereno bogatstvo i činiti dobro.

Tekst i fotografije: Aleksandra Čubranović