РОГАЉ – ПЕТИ ФЕСТИВАЛ ВОЈВОЂАНСКИХ ФЕСТИВАЛА
На “Салашу 137” крај Новог Сада одржан је пети сусрет организатора туристичких, гастрономских и етно манифестација у Војводини под називом РОГАЉ ФЕСТИВАЛ ВОЈВОЂАНСКИХ ФЕСТИВАЛА. Практично, посетиоци су имали прилику да на једном месту виде подсетник понуде и производе више од 1.000 манифестација које се у току године одржавају у Војводини.
Учесници и посетиоци су такође, у добро организованој триибини, имали прилике да чују и забрињавајућу статистику садашњег стања српског села.
Нажалост, и ова манифестација, иако се одржала на отвореном простору, организована је уз поштовање мера и препорука Владе Србије у вези са вирусом Ковид-19.
Учесници овогодишњег Рогља били су представници следећих манифестација:
Манић-Тиса 63, Белоблатска кобасица, Клоб-коб Фест, Кобасицијада, Клобасафест, Штрудлијада, Гастро Срем, Тамишки дани, Сајам пољопривреде, Босански лонац, Сремска куленијада, Видовдански сабор, Парастос дуду, Фестивал Дани традиције, Дани веселе машине, Дан Кисачке сарме, Ченеј у мају, Фестивал чварака, Војвођанско венчање, Виво сајам воћарства и виноградарства, Опасуљивање Новобечејаца, Сиришко прело, Србобрански котлић, Черевић у мају, Ал се некад добро јело, баш, Пударски дани, Паланачке забијачке, Питијада и Златни сач Војводине, Јесен иде дуњо моја, Дани вина и Беан фестивал.
Посети су такође имали прилику да се упознају и са манифестацијама које организују специјални гости Рогља – Туристичка организација града Лознице.
Након свечаног отварања, у летњој башти Газебо Салаша 137, одржана је трибина “Снага села данас и значај сеоских манифестација”, уз учешће еминентних предавача из ове области: Бранислав Гулан, члан САНУ – Секције за село, члан Научног друштва економиста Србије, Националног тима за препород села Србије, новинар и публициста, који се већ 50 година бави селом и сељацима, Никола Божовић, новинар и водитељ; Миомир Филиповић Фића, новинар и публициста и главни уредник листа за село и домаћин Драган Вукотић, дугогодишњи организатор многих манифестација по Војводини.
Бранислав Гулан је упознао скуп са ни мало “ружичастом” сликом села у Србији:
• у Србији постоји 4.709 села
• 1.200 је у фази нестајања;
• у 1.034 села је мање од по 100 житеља;
• у 550 има мање од по 50 становника;
• у Србији је данас око 100 празних села, а још толики број има мање од по десет становника;
• развој пољопривреде за последње три деценије је само 0,45 одсто годишње. Од 2000. до 2018. године то је 0,61 одсто;
• данас у Србији има више од 200 села без иједног становника млађег од 20 година, а више од половине становништва у земљи живи на селу;
• у 86 одсто насеља опада број становника;
• чак 500 села нема асфалтни пут;
• у 1 .000 села у Србији нема ни продавнице;
• у Србији чак 73 одсто села нема дом културе ни библиотеку;
• у насељима се налази 50.000 празних кућа без власника, а на још 150.000 пише да тренутно нико у њима не живи;
• пошту нема око 2.000 села;
• у 230 села нема основне школе;
• Око 200 основних школа имају по једног ђака;
• у 2.760 села нема вртића;
• Српско село карактерише и нешто старије становништво (43,6 година) него што је оно у граду (41,3); Пољопривредно становништво је у просеку старо 61 годину, међу најстаријима у Европи;
• У две трећине села нема амбуланте;
Гулан је, између осталог, констатовао:
– да је држава после седам деценија уништавања задругарства и запостављања села коначно схватила да је дошло време да се и овом проблему укаже дужна пажња. Не због тих области, већ због себе саме, односно владања у времену које долази…-
Миомир Филиповић – Фића је посебно указао да је недопустиво да по Уставу село не постоји као категорија иако је готово 90% насеља у Србији сеоско и да се то мора мењати.
Никола Божовић и Драган Вукотић, поред осталог, указали су на значај организовања привредно-туристистичких манифестација уз разумевање и подршку државе.
Након озбиљних, али неопходних тема, посетиоци су имали прилике да на бини испрате и културно-уметнички програм, уз звуке и песме тамбурашког оркестра “Романса”, наступе глумаца, добошара, етно певачких група и КУД “Бранко Радичевић” из Сирига. Организатори Рогља су и овог пута припремили специјална, али заслужена, признања манифестацијама које су се посебно истакле у неколико категорија. Посетиоцима је било посебно занимљиво гледање припреме зимнице на старински начин, затим изложбе занимљивих старинских експоната, ликовну колонију, изложбу уметничких фотографија, као и да се провозају фијакером.
Ова занимљива манифестација привукла је, као покровитеља, Градску управу за привреду града Новог Сада, док су медијски спонзори били Радио телевизија Војводине, лист Дневник, ТВ Новосадска, часопис ТОП Србија, Комнет група, Војвођански магазин, а организатори су били: Агенција БИН Маркетинг и Развојни центар КомНет, Нови Сад.
