Уручене годишње награде Друштва новинара Војводине

На свечаности уочи редовне годишње Скупштине, Друштво новинара Војводине уручило је у суботу, 27. маја, престижна струковна признања својим члановима који су, према оцени Комисије,  у 2022. години дали значајан допринос унапређењу професије. Награда за животно дело припала је бившем председнику и актуелном уреднику издавачке делатности  ДНВ-а  Младену Булуту, споменица „Душан Шијачки“ графичком дизајнеру  Радету Гардиновачком, награда за аграрно новинарство  „Др Петар Дрезгић“ уручена је аутору емисије „Здрав домаћин“ Златку Марковиновићу са ТВ Фрушка гора;  новинарка РТВ-а Мара Скенџић Рељић добитница је награде „Јаша Томић“ за уређивачки рад, док је признање „Димитрије Фрушић“, за серију написа, додељено публицисти Дарку Париповићу.

Награда „Светозар Милетић“ за животно дело уручена је уреднику издавачке делатности Младену Булуту, који је у два мандата био и председник ДНВ-а.

У овој години навршава се полувековно новинарско ангажовање Младена Булута, с обзиром на то да је своје прве текстове објавио још давне 1973. године. Примљен је 1980. у чланство Савеза новинара Југославије, потом Удружења новинара Србије и Друштва новинара Војводине и својим дугогодишњим радом и стваралаштвом не само оставио уочљив траг у многим редакцијама у којима је радио него је и допринео укупном организационом развоју нашег новинарског удружења. Посебно се истиче његова улога 2010, приликом настојања за потпуним осамостаљењем Друштва новинара Војводине, а након тога, док је до 2018. у два мандата обављао дужност председника ДНВ-а, посебну заслугу у обезбеђивању садашњег седишта Друштва, његовог опремања и, захваљујући прихваћеним пројектима, оствареним бољим условима за рад. Заслужан је и за реализацију многих покренутих програмских активности – обновио је издавачку делатност, са више од 30 објављених наслова (међу којима су нека означена као капитална издања), приредио је више стотина програма (изложаба фотографија, стрипа, карикатура, уметничких слика), затим трибина, предавања и промоција, установио је редовно одржавање научно-стручних скупова и, као нови вид активности, покренуо тематска истраживања.

Кад је реч о новинарској каријери, коју је пратило активно учешће и у другим сферама друштвеног живота Војводине, Булут је као новинар, дописник или уредник радио за листове: Дневник, НС спорт плус, Новосадски недељник, Франфуртске вести, Политика, „Кровови“. Седамдесетих је био и новинар-сарадник у загребачком часопису „Техничка култура“ за област филма, а 80-их и уредник рубрике о научно-техничком стваралаштву младих у часопису „НТ ревијa“. Текстове је објављивао и у новосадском „Гласу омладине“, београдским листовима „Галаксија“, „Фото-кино ревија“ и „ИТ новине“, затим  у сарајевском „Sineastu“, дневном листу „Војводина“ и месечнику „Kibicfenster“ из Новог Сада.  Такође, био је коментатор у емисији „Контранапад“ која се емитовала на ТВ „Jeсењину“, ТВ „Каналу 9“ и ТВ „Панонији“. Продуцент је и уредник експерименталног програма „ТВ НТВ“ која је 1986. прва емитовала 24- часовни телевизијски програм.

Мада је однедавно у пензији, редовно се, као сарадник Матице српске, и даље оглашава ауторским одредницама у „Српском биографском речнику“, прилозима у часопису за културу, науку и друштвена питања „Дијаспора“ из Стокхолма, у електронским издањима  листа„Слободна Херцеговина“ и на порталу „Пребиловци.нет“. Од 2020. је уредник издања Новосадског клуба „Свеске за историју Новог Сада“ као и гласила „Весник“.

Добитник је новинарске награде НТВ-а  „Михајло Пупин“, за допринос развоју и популаризацији научно-техничке културе у средствима јавног информисања (1987), затим Награде за најбољег спортског новинара редакције магазина „НС спорт плус“ (2000), а 2017. и награде за укупан рад и деловање у новинарству коју му је доделила редакција листа за културу, уметност и друштвена питања „Збиља“. Томе се придружила и ова награда  за животно дело Друштва новинара Војводине.

 

Председник Комисије за доделу награда Чедомир Кецо и председник ДНВ-а Петар Кочић уручили су добитнику награде за животно дело признање и сребрњак са ликом Белог анђела.

Споменица Душан Шијачки, за фото-стваралаштво и примену фотографије у медијима уручена је Радету Гардиновачком, графичком дизајнеру из Новог Сада.

Недуго по завршетку Средње ликовне школе „Богдан Шупут” 1981. године, Гардиновачки је почео да ради у компанији Дневник, где је провео велики део свог радног века. Осим што је више година провео радећи као графички уредник и дизајнер листа „Дневник“ и других осталих издања те издавачке куће, опремио је – умешно и на већ себи својствен и препознатљив, креативан начин користећи фотографију –  и низ других новинских издања: „Добро јутро“, „Еликсир“, „Ловац“, „Академац“, „Воша“, „Моје газдинство“ и друга. Деведесетих је био технички уредник и дизајнер Агенције мултимедијалних комуникација, радио је прелом новина Рачунарског центра – ДТП, а 2000-их био је уредник и   новинар-фоторепортер фабричких новина „Сано“. Пре десет година основао је и сопствени графички студио “Тим Дизајн”.  Од 2010. године  Раде Гардиновачки је ликовно и графички опремио готово сва издања Друштва новинара Војводине. Међу насловима који су отад редовно објављивани у нашој издавачкој делатности, поред 10-ак антологијских фото-монографија, налази се и неколицина капиталних издања која се, осим својим садржајем, издвајају  врхунским ликовним и графичким изгледом. Гардиновачки је осмислио поставке и каталоге многих запажених изложаба ДНВ-а, међу којима су: „Фотографија, карикатура и стрип“ 2017. и 2018; „Златно око“ 2019, 2020. и 2021; „121. годишњица Новосадског фото-клуба“  2022. и друге. Иначе, учесник је више заједничких изложаба слика и графика, а и сам се пасионирано бави фотографијом.

Добитник награде „Др Петар Дрезгић, за новинарске прилоге из аграра, живота и рада на селу, Златко Марковиновић, аутор је и уредник ТВ емисије „Здрав домаћин“ која се емитује на Tелевизији „Фрушка Гора“.

Златко Марковиновић новинарством се бави од 1993. године.  У протеклим деценијама радио је као главни и одговорни уредник и новинар ТВ „Свети Ђорђе“ у Инђији, потом у М-Телевизији у Сремској Митровици, као и у Сремској телевизији, а поред тога био је дописник РТС-а, Телевизије Б92, FOX ТV-а, извештавајући првенствено о темама из области пољопривреде.

Тренутно је директор и главни и одговорни уредник ТВ Фрушка гора на којој је од 2016.  и  аутор и водитељ емисије „Здрав домаћин“. Саговорници Златка Марковиновића су познати и признати стручњаци из пољопривреде, како са пољопривредних факултета тако и стручњаци из локалних пољопривредних стручних служби. У емисији „Здрав домаћин“ пољопривредни произвођачи слободно говоре о својим проблемима, а у прилици су и да од надлежних институција добију одговоре на своја питања, зависно од проблема и актуелности теме. У емисији су покривене све врсте пољопривредне производње, које и јесу главна одлика Срема, а њени садржаји су осмишљени тако да на најбољи начин и што потпуније прикажу живот пољопривредника, живот на селу уопште. Отуда су чести саговорници и представници локалне самоуправе, која подстиче пољопривреднике, али и жене које имају своја удружења и на најбољи начин чувају традицију краја из којег долазе, али и оног у којем сада живе и раде.

Као и сваке године, добитнику награде „Др Петар Дрезгић“ Институт за ратарство и повртарство поклонио је уметничку слику коју је, у име Института,  уручила Дуња Рађеновић.

 Награда „Јаша Томић“ за уређивачки рад припала је Мари Скенџић Рељић, новинарки Јавне медијске установе Радио-телевизије Војводине.

Мара Скенџић Рељић већ дуже од две деценије обавља одговорне уредничке послове  у Радио-телевизији Војводине. Новинарску каријеру започела је у градској телевизији „Аполо“, на месту уреднице забавног програма. Уредничку каријеру наставила је наредних 20 година, на месту ауторке, уреднице и новинарке РТВ-а. Уређивала је и водила бројне емисије: „Преокрет“;  „На два морa”; „Мустре“; „Женска послa” и друге. Као уредница  Културно-уметничко, а потом и Забавно-музичког програма, уређивала је и водила низ запажених емисија међу којима се посебно истиче „Под истим кровом“ која је афирмисала женско предузетништво и родну равноправност, као и веома гледан серијал „Државни посао“. Тренутно је једна од уредница Веб редакције РТВ-а која је проширена и кадровски ојачана  јер јој се последњих година придаје све већи значај у покрајинском јавном сервису. Осим тога, као координаторка Центра за едукацију „Сценовизија“, уз остале стручне сараднике и колеге из медија, креирала је радионице намењене припреми младих за рад у електронским,  онлајн и писаним медијима, а учесник је и организатор  бројних стручних скупова.

Награда „Димитрије Фрушић“, за серију написа – емисија у дечјем листу „Невен“ и часописима „Кровови“ и „Српски Сион“ из Сремских Карловаца, додељена је публицисти Дарку Париповићу.

Ионако до сада већ обимну и богату библиографију, разним поводима – као пређивач и непосредни учесник научно-стручних скупова, организатор запажених пригодних изложаба и аутор више објављених књига и студија – Дарко Париповић је употпунио серијом историографских, културних и верских написа у месечнику „Српски Сион“, који од 1891, потом од поновног покретања 1907. и наставка од  1992, непрекидно излази као редовно издање Српске православне Епархије сремске.

Као кустос Музеја Српске православне епархије Сремске у Сремским Карловцима редовно се  оглашавао, а посебно  2022, не само у поменутом  издању него и часопису за науку, културу и уметност „Кровови“, „Карловачком листу“ и дечјем листу „Невен“, низом студиозно утемељених прилога како о историјским темама из прошлости, знаменитим сремскокарловачким великодостојницима, установама  и личностима, посебно о судбинама овдашњих жртава у Другом светком рату и последицама НАТО агресије на СР Југославију 1999, тако и прилозима о савременим приликама и најзначајнијим догађајима који су опредељивали не само рад ове установе него и Сремских Карловаца и Новог Сада уопште.

Као своју посебну награду, председник ДНВ-а  Петар Кочић уручио је  и  златни дукат који, сад већ традиционално, Друштво додељује за сваку принову међу члановима. Дукати су ове године отишли у руке новинарке Градске М телевизије Биљане Селаковић и Милоша Лазића из РТВ Стара Пазова.

Иначе, годишње награде Друштва новинара Војводине уручују се поводом Дана новинара Војводине, 15. маја, који је ДНВ установио у знак сећања на тај датум 1848. године, када је Константин Богдановић објавио  „Вестник“, први лист који је у Новом Саду штампан на српском језику. У својој беседи о значају тог догађаја, као и потоњих листова којима је утемељено српско новинарство на овим просторима, др Драго Његован је изнео иницијативу да се Друштво новинара Војводине заложи за постављање спомен-обележја тим листовима и онима који су их покренули. 

Покровитељ годишњих награда Друштва новинара Војводине је Управа за културу Града Новог Сада.

Извор: Војвођански новинар, ДНВ

Фото: Слободан Јовановић