Уредници Змајевог „Невена“ Јелени Допуђ уручена награда „Сунчани сат“
У оквиру 14. Међународног фестивала поезије младих песника „Машта и снови“, Јелени Допуђ, уредници нашег најстаријег листа за децу на ћирилици „Невен“, уручена је награда „Сунчани сат“ – за књижевно дело и подстицај литерарног стваралаштва младих. Манифестацију је организовао Центар за културу „Сирмијумарт“, а признање је њој и осталим лауреатима уручено 31. маја у Високој школи струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре „Сирмијум“. Награда се састоји од дипломе и статуе „Сунчани сат“, препознатљивог симбола из времена Римског царства.
„Велика ми је част што сам добитник овог значајног признања. За ваш фестивал знам од његовог оснивања и активно учествујем у његовом промовисању захваљујући најстаријем листу за децу на ћирилици, Змајевом Невену, међу чије латице сам дошла пре тачно 14 година, када је ваш фестивал основан. Поносни сам чувар цвета Змајевог, који траје већ 144 године и желим вам од срца да ваш дивни фестивал траје још најмање толико. Посебну захвалност дугујем уваженом књижевнику Недељку Терзићу, вишедеценијском сараднику Невена којег сам имала част да упознам у редакцији Невена још док сам још била волонтер“- истакла је лауреаткиња Јелена Допуђ.
О ДОБИТНИЦАМА „СУНЧАНОГ САТА“
Јелена Допуђ ауторка је бројних текстова, чланака и библиографских радова о Јовану Јовановићу Змају. Учествовала је у стварању његовог најкомплетнијег родослова који је 2015. године у „Зборнику радова са научног скупа под називом „Змај. друштво српских књижевника и уметника 1904- 2014.“ Објавила је две књиге за децу „Илустрована биографија Чика Јове Змаја“ и „Нови Сад- Змајевград“. Писац је, новинар и члан „Друштва новинара Војводине“.
Добитница награде „Сунчани сат“ за 2024 .годину је и Маријана Стратулат, директорка новинско-издавачке куће „Либертатеа“ у Панчеву. Она је мастер педагошких наука, а објавила је више од 29 књига на румунском језику. Пише прозне и драмске текстове, режира и глуми у представама за децу.
Драгица Матејић Шредер пише и преводи поезију на српском и немачком језику за децу и одрасле. Објавила је 17 ауторских књига и 27 двојезичних антологија поезије и прозе. Добитница је бројних међународних признања и члан „Удружења књижевника Србије“ и „Удружења писаца 7“ у Франкфурту на Мајни.
Награда „Сунчани сат“ страном писцу припала је Петри Бјорк из Дизелдорфа, списатељици прича и бајки за децу. Позната је у Немачкој као писац хуманиста који обилази социјалне институције, болнице и дечје домове. Добитница је бројних признања и члан „ Југословенско-немачког културног друштва“. Занимљива је књижевна личност чије су музичко-песничке вечери веома интересантне и изузетно посећене.
Добитници признања „Сунчани сат“ из Новог Сада претходних година били су, поред осталих, и наш чувени песник Пера Зубац и некадашњи уредник „Невена“ Стеван Бељански.
Жири за доделу награде чинили су: Недељко Терзић, књижевник и есејиста, проф. др Слађана Миленковић, књижевница, и мср Мирослава Илијић, директорка Центра за културу „Сирмијумарт“.
ШТА СИМБОЛИШЕ „СУНЧАНИ САТ“?
У самом центру Сремске Митровице налази се лапидаријум, припадајући део Музеја Срема, у коме је представљена најбогатија колекција камених надгробних споменика, миљоказа, саркофага и других вредних предмета који се чувају у нашој земљи. Изложени предмети стари преко 1 500 година са собом носе занимљиве приче из римског времена.Посебно, а можда и централно место у музеју, припада споменику Сунчани сат који датира још из периода од пре 100 година п.н.е. Верује се да је Сунчани сат откривен тако што су мештани копали бунар и том приликом пронашли велику количину мермера. Археолошким испитивањем се дошло до закључка да је баш овај маузолеј био део неке надгробне конструкције. За израду овог споменика су били ангажовани вајар и астроном из Грчке, а мермер који су користили стигао је са Алпа преко Словеније.
Сунчани сат симболише протицање времена којем су подједнако подложни и Богови и људи. Сматра се да су у то време сви имућни грађани постављали сунчани сат у своје гробнице.Овај уникатни предмет је пронађен на простору Некрополе негде у првом веку. Своју практичну вредност показује сваког 21. марта када као по правилу на урезану хоризонталну линију шкољке падне сенка и тиме означи да је прошла једна година.
Текст и фото: Војвођански новинар