ПРЕМИНУО БОРА ЂОРЂЕВИЋ
Легендарни српски рок музичар, фронтмен групе „Рибља чорба“ Борисав Бора Ђорђевић преминуо је данас у 72. години.
Ђорђевић је преминуо у Љубљани, где се налазио у болници.
Званична страница групе „Рибља чорба“ објавила је вест о његовој смрти.
„Поштовани пријатељи, са тугом и жалошћу обавештавамо вас да нас је напустио наш пријатељ и брат, Борисав Бора Ђорђевић. Почивај у миру драги наш Боки. Борисав Бора Ђорђевић. 01.11.1952- 04.09.2024“, пише у Фејсбук објави „Рибље чорбе“.
Биографија Боре Ђорђевића
Борисав Бора Ђорђевић (1952) био је рок песник, певач и главни аутор рок групе Рибља чорба, са којом је снимио неке од најзначајнијих песама српске и југословенске музичке сцене, попут „Погледај дом свој анђеле“ и „Лутка са насловне стране“. Ђорђевић се почео бавити музиком још као ученик у родном Чачку, а наставивши школовање у Београду, основао је 1972. године свој први акустичарски састав Заједно, са којим је снимио неколико песама.
Половином седамдесетих Ђорђевић је објављивао песме и са саставима Хајдук Станко и јатаци, Здраво и СОС, из ког је касније настала Рибља чорба, развијајући се као аутор стихова и музике.
Написао је, између осталог, стихове за песму „Продужи даље“ Здравка Чолића, на музику Корнелија Ковача (1942-2022), каснијег продуцента Рибље чорбе.
Са акустичарским саставом Сунцокрет објавио је неколико синглова и један албум „Моје бубе“ (1977), а када нису хтели да сниме његову песму „Лутка са насловне стране“, накратко је прешао у Рани мраз, у коме је био Ђорђе Балашевић (1953-2021).
Ђорђевић је основао рок групу Рибља чорба 15. августа 1978. године са члановима СОС-а басистом Мишом Алексићем (1953-2020), гитаристом Рајком Којићем (1956-1997) и бубњарем Мирославом Вицком Милатовићем, а мало касније им се придружио и други гитариста Момчило Бајагић Бајага.
Рибља чорба је крајем 1978. године објавила чувени сингл са песмом „Лутка са насловне стране“, која је постала једна од њихових најпопуларнијих песама и заштитни знак бенда и Ђорђевића.
Предвођена Ђорђевићем, Рибља чорба је ушла међу најпопуларније саставе Југославије већ са деби албумом „Кост у грлу“ (1979), а статус је учврстила „Поквареном маштом и прљавим страстима“ (1981) и „Мртвом природом“ (1981).
Свирачку зрелост и несвакидашњу популарност Рибље чорбе, али и певачке способности, харизму и духовитост Ђорђевића најбоље документује живи албум „У име народа“ (1982). Велики југословенски хитови су постале Чорбине песме као што су „Остани ђубре до краја“, „Немој срећо немој данас“, „Волим, волим, волим жене“, „Нећу да испаднем животиња“, „Добро јутро“ и бројне друге. Ђорђевић се нашао на удару критика јавности због стихова „попиј своје седативе“ у песми „Мирно спавај“, као и „за идеале гину будале“ и „кретени дижу буне и гину“ у „На западу ништа ново“.
Због провокативних стихова етикету за шунд је добио албум „Вечерас вас забављају музичари који пију“ (1984), док је са следеће „Истине“ (1985) морала отпасти политички интонирана песма „Снаге опозиције“.
На том албуму се нашла једна од најлепших и најпотреснијих Ђорђевићевих песама „Погледај дом свој, анђеле“, за коју је написао и музику, а постала је заштитни знак Чорбе и обавезно је извођена на концертима бенда наредних деценија.
Ђорђевић је наставио са жестоким политичким порукама у песмама попут „Ја ћу да певам“ и „Ту нема Бога, нема правде“ са „Осмог нервног слома“ (1986) и „Члан мафије“ на „Уједу за душу“ (1987). Истовремено је умео да буде духовит у хитовима као што су „Амстердам“, „Немој да идеш мојом улицом“, „Свирао је Дејвид Боуви“ и „Авиону сломићу ти крила“, али и да напише дирљиве љубавне или животно потресне песме попут „Проклето сам“, „Сутра ме пробуди“, „Када падне ноћ“, „Да то сам ја“ и „Напољу“.
Ђорђевић је наставио да се бави актуелним политиčким темама и у освит краја Југославије, у песмама какве су „Тито је ваш“, „Ал Капоне“ и „Жикица Јовановић Шпанац“, а потом и у време ратова и санкција објављеном албуму „Лабудова песма“ (1992), где је и песма „Рат је завршен“. Почетком ратних деведесетих Ђорђевић је написао стихове за песму „Е мој друже загребачки“ книнског састава Минђушари, а певао је са фолк певачем Бајом Малим Книнџом у „Ћути, ћути ујко“.
За пројекат „С оне стране дуге“ (1992) написао је стихове и музику за „Децу ти нећу опростити“, која се нашла и не његовом самосталном албуму „Њихови дани“ (1996), на којој је критички певао о брачном пару Милошевић у песми „Баба Јула“.
Ђорђевић је наредних деценија наставио да води Рибљу чорбу која је редовно објављивала албуме, а последњи је био „Да тебе није“ (2019), док је снимљен али не и објављен албум радног назива „Дансе Мацабре“. Изузетно плодан стваралац, Ђорђевић је написао стихове за неколико стотина песама, од које су неки рађени за извођаче какви су Мики Јевремовић (1941-2017), Маја Оџаклијевска, Бисера Велетанлић, Оливер Мандић, Генерација 5, Дејан Цукић, Легенде и бројни други.
Гостовао је Бијелом дугмету у песми „Pediculis Pubis“, а са Арсеном Дедићем (1938-2015) и Зораном Предином је и концертно сарађивао.
Ђорђевић је био члан Главног одбора Демократске странке Србије, и кратко време саветник министра културе Србије Драгана Којадиновића. За уметничке заслуге, председник Србије Александар Вучић је 2021. године одликовао Ђорђевића Орденом Карађорђеве звезде првог степена, а недавно је добио Орден части са златним зрацима од председника Републике Српске Милорада Додика.
Ђорђевић је објавио неколико књига песама, попут „Равнодушан према плачу“ (1985) и „Хеј Словени“ (1987), од којих је „Шта је песник хтео да каже“ (2011) имала и аутобиографску прозну основу.
У краткој биографији на крају књиге Ђорђевић је пишући о себи истакао да су у Рибљој чорби „освојили сва признања која се освојити могу“, и да је лично добитник „многобројних награда која се додељују за поезију“.
Навевши да је Рибља чорба ушла у уџбеник историје за осми разред основних школа, а музичког за први средње, Ђорђевић је истакао и да су две његове дечије песме ушле у лектиру за ниже разреде основних школа.
извор: ТАНЈУГ
фото: informer.rs