Међународни дан слепих и слабовидих – имамо ли сви једнаке шансе?

У свету и код нас обележава се 15. октобар, Међународни дан слепих  и слабовидих, односно Дан белог штапа.  Низом активности, удружења која окупљају слепе и слабовиде особе, на овај дан настоје да укажу на проблеме са којима се они сусрећу.  Овај дан обележава се сваке године, у знак сећања на 15. октобар 1964, када је резолуција о Дану белог штапа усвојена у америчком Конгресу. Генерална скупштина Уједињених нација  1992. године такође је озваничила овај дан, како би јавности поручила да слепи и слабовиди треба да имају право на једнаке шансе у свим областима живота. 

ЗАШТО „БЕЛИ ШТАП“?

Бели штап постао је обележје особа са оштећењем вида 1920-их, када је Енглез Џејмс Бигс, који је био постао слеп након несреће,  офарбао свој штап у бело. Осећао се несигурним међу све већим бројем возила и желео је да привуче пажњу возача белим штапом. Прошло је десетак година од Бигсовог изума док бели штапови нису постали уобичајени. Бели штап је помоћно средство за кретање за слабовиде, који је беле боје и често има рефлектујућу површину. Бели штап се бира према изгледу, брзини хода и одзиву. Слабовидим и слепим особама потребан је што дужи штап који им омогућава да правовремено уоче препреке, степенице, ударне рупе и неравнине на коловозу. Уместо дугог штапа, особа која још увек има способност кретања може да користи краћи штап којим углавном може да осети дубину ивице улице. Због свега наведеног, бели штап постао је симбол слободе, самосталности и поверења.

КАКАВ ЈЕ ПОЛОЖАЈ СЛЕПИХ И СЛАБОВИДИХ У СРБИЈИ?

Према подацима Савеза слепих Србије, у нашој земљи има више од 10000 слепих и слабовидих особа. Поводом Дана белог штапа, председник Савеза Милан Стошић истиче да се те особе свакодневно сусрећу с бројним препрекама, почев од оних физичких (у саобраћају), преко баријера у образовању (недостају кадрови, педагози и друга стручна лица и педагошки асистенти) па до тежег запошљавања јер и даље постоје предрасуде послодаваца према слепима.  Како наглашавају, ни пут до помагала није лак. Иако их добијају о трошку Фонда за здравствено осигурање, она се увозе и то продужава процедуру. У Савезу слепих зато траже да се скрате рокови за добијање постојећих помагала. Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије, објашњава да је рок за добијање једне Брајеве писаће машине десет година, те да наша деца приликом школовања заостају у погледу употребе нових технологија јер се у међувремену појављују  нови, модернији  уређаји који су лакши за употребу. Милан Недељковић, члан Управног одбора Савеза слепих Србије, наводи да држава сваке две године издваја 1.500 динара за набавку белог штапа, чија је реална цена око 5.000, док се свуда у окружењу штапови набављају на једногодишњем нивоу.

НА КОЈИ НАЧИН СЛЕПЕ ОСОБЕ МОГУ ДА ЧИТАЈУ?

Захваљујући Савезу слепих Србије и Савезу слепих Војводине, као и локалним удружењима, слепим и слабовидим особама омогућено је читање аудио-књига, а звучне бибилиотеке броје више десетина хиљада наслова. Рецимо, Фонд библиотеке Савеза слепих Војводине садржи књиге на Брајевом писму, звучне књиге у касетној техници и звучне књиге на компакт дисковима, са више од 16000 библиотечких јединица. „Књиге су из различитих области: лепе књижевности, књижевности за децу, филозофије, психологије, есејистике, историје, биографије и других области науке и популарне науке. Поред овог разноврсног и значајног књижног фонда на српском језику, библиотека поседује и звучне књиге на мађарском језику“, наводи се на интернет страници Савеза.

Постоје и звучни програми који слепима омогућавају коришћење мобилних телефона и компјутера. Тако је још пре више од десет година тим Факултета техничких наука у Новом Саду осмислио јединствен говорни софтвер за слепе и слабовиде „АnReader“ који ишчитава слово по слово на компјутеру који поседује оперативни систем MS Windows , а то техничко решење преузеле су и многе земље у региону. Међутим, реч је о синтетизатору говора који звучи као оно што заправо и јесте – машина, па особе са оштећењем или недостатком вида углавном за читање користе снимљене материјале.

ДА ЛИ СУ МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ ПРИЛАГОЂЕНИ ЗА ОСОБЕ КОЈЕ НЕМАЈУ СПОСОБНОСТ ВИДА?

Регулаторно тело за електронске медије донело је  25. маја 2019. године Препоруку о већој доступности програмских садржаја особама са инвалидитетом, којим се  тежи унапређењу доступности програма и садржаја пружаоца медијских услуга особама оштећеног слуха, односно вида, као и особама са интелектуалном ометеношћу и успостављању јединствене праксе ради унапређења начина пружања тих услуга. Препоруком Регулатор истиче важност побољшања остваривања права особа са инвалидитетом у јавном информисању, као и њихово веће присуство у медијима и повећање свести о потребама особа са инвалидитетом уз уважавање различитости и повећање толеранције у друштву. Доступност програмског садржаја је на ниском нивоу у Србији, што показује и анализа „Програм приступачан особама са инвалидитетом“ коју је Регулатор објавио, а према којој јавни сервис РТС и РТВ једини имају садржаје прилагођене особама са инвалидитетом.

Како би слепима и слабовидима свакодневно биле доступне све важне информације – једнако као и особама које имају способност вида, Друштво новинара Војводине покренуло је пре две године пројекат „Слушам да бих видео“.  Захваљујући том пројекту, који су финансијски подржали Покрајински секретаријат за културу, информисање односе са верским заједницама, као и Градска управа за културу и информисање Града Новог Сада, на интернет порталу „Војвођански новинар“ доступне су и вести у звучном формату, које можете пратити на следећем линку:  https://vojvodjanskinovinar.rs/%d0%b0%d1%83%d0%b4%d0%b8%d0%be-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8/

 

Аутор: М.Кочић