ЛАЗАР СЛЕПЧЕВ, политички аналитичар

Од младалачких дана био је суочен са новонасталим драматичним променама друштва које је, својим искреним убеђењем и невеликом снагом појединца, једно време настојао да усмерава позитивним током. Повукао се и изашао из политике без нарочитих ломова и очигледног разочарања и посветио породичном сеоском газдинству.    

У политичком животу Лазар Слепчев и сад учествује прилозима о актуелним збивањима и предавањима о политичкој историји које Културни центар Новог Сада редовно објављује на свом Youtube каналу.

У сеоској кући у Бегечу, 23. децембра 1967, бабица Вера је на свет донела, после старијег Ђоке, другу, нову принову Милене, жене паора Миленка.

Лазар, од миља звани Лаза, свршио је основну школу у родном месту, а Школу за дизајн „Богдан Шупут” (познатију као Уметничка школа) у Новом Саду, да би потом, тек 1992, уписао и о року окончао студије филозофије на овдашњем Филозофском факултету.

– Преломни моменат је био када смо, као прпошне јуноше, осетили потребу за политичким ангажовањем – наводи Лазар Слепчев присећајући се да га је, као потомка честите православне породице и најпримернијег од свих, из последњих редова учесника скупа издвојио прота Љуба Станковић и предложио за председника.

Харизматична појава Вука Драшковића определила их је да се сви, готово без остатка, придруже и постану чланови Српског покрета обнове (СПО).

– Да бих знао у чега сам се упустио решио сам да школовање наставим студијама  филозофије – вели Слепчев уз опаску да је већ као новопечени студент био суочен са раскорацима теорије и постојеће праксе.

На покрајинским изборима 1996. изабран је за посланика у Скупштини Војводине као кандидат Савеза Заједно – коалиције СПО, Демократске странке и других партија.

Године 2000. је био портпарол СПО у Новом Саду током припрема за локалне изборе у Србији али  није поново изабран у покрајинску скупштину.

Као предводник тамбурашког оркестра Културног центра из Бегеча имао је запажен наступ на „Тамбурица фесту“ 2012.

– Тада су првоговорници у име политичких странака, као политичке личности, били прворазредни и поуздани тумачи страначке политике, а не као данас пуки најављивачи, још чешће најављивачице, партијских првака –  примећује у међувремену насталу драстичну разлику улоге портпарла Слепчев.

Појавио се на изборној листи СПО-а и на покрајинским изборима 2004, првим на којима је половина места одређена пропорционалном заступљеношћу. Међутим, листа није прешла изборни цензус.

После повлачења 2005, закратко, као оснивач „Центра за друштвену стабилност“ враћа се на политичку сцену као аутор  веома слушане радијске емисије „Макијавелијада“ без длаке на језику коментаришући афере које су учестано потресале друштво.

Наредних година, као председник Управног одбора Културног центра у Бегечу, са запаженим успехом обнавља неке од његових запостављених делатности и са тамбурашким оркестром ниже запажене наступе попут оног 2012. када су добили посебно признaње на новосадском „Тамбурица фесту“.

Приноси из тора и воћњака

Вратио сам се породичном газдинству и, поред воћњака, узгајању овде мало познате али, по способности вансезонског парења и високом прирасту јагњади, веома захвалне расе оваца „Il d’ frans“ – описује Лазар своју свакодневницу са поносом истућући да је ован из његовог стада био проглашаван за двоструког шампиона Новосадског сајма.

У политичком животу Слепчев и сад учествује прилозима о актуелним збивањима и предавањима о политичкој историји које Културни центар Новог Сада редовно објављује на свом Youtube каналу.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.