ОДРЖАНА „ЂОРЂИЈАДА“ У БЕЛЕГИШУ – СЕЛУ СА ЧАК 53 ЂОРЂА!
У Белегишу, селу надомак Дунава, одржана је Ђорђијада – манифестација која окупља носиоце имена Ђорђе, Ђока, Џока, а идеја о овом несвакидашњем догађају потекла је управо од једног Ђорђа – Ђорђа Радаковића. Организатор овогодишње Ђорђијаде, Ђорђе Иванов, истиче да је манифестација првобитно настала као шаљива идеја о окупљању имењака, али се с годинама развила у догађај који комбинује спорт, народна надметања и добру забаву.
„Белегиш је село у којем се име Ђорђе спомиње на сваком кораку. Према нашим подацима, овде живи чак 53 Ђорђа, а међу њима сам и ја, иако сам дођош, пошто су ме усвојили,“ уз осмех прича Иванов.
„Прва манифестација је одржана 2019. године под називом ‘Ђокијада’, али након паузе изазване пандемијом, од прошле године смо одлучили да променимо име у ‘Ђорђијада’ како бисмо манифестацију учинили приступачнијом и примамљивијом за све генерације.“
Овогодишњи програм обухватао је неколико спортских дисциплина, укључујући трку на 10 километара и штафетну трку 2 x 5 километара, које су привукле готово 100 такмичара.
„Има озбиљних тркача ове године, што нас је изненадило јер нико није очекивао такву заинтересованост,“ каже Иванов. „Прошле године смо имали породичну штафетну трку која је била врло успешна, а ове године смо одлучили да убацимо и индивидуалну трку на 10 км.“
Поред трка, посетиоци су имали прилику да учествују у традиционалним сеоским надметањима – бацању камена с рамена, надвлачењу конопца, надвлачењу клипка-штапа, трци у џаковима, шутирању лопте на мали гол, бацању лопте у кош, пикаду и превртању гуме.
„Све те дисциплине осмишљене су да подсете на игре које су се некада играле по селима и да их поново учинимо атрактивним за све генерације,“ објашњава Иванов.
Посебно интересовање изазвало је такмичење у кувању гулаша, где су локални кувари показали своје кулинарске вештине.
„Белегиш је познат по добром гулашу, а такмичење је привукло и неколико искусних кувара из околине. Гулаш је овде много више од јела – то је симбол окупљања и дружења,“ каже Иванов.
Манифестација је завршена уз тамбураше и шаљиве игре које су биле заштитни знак оригиналне Ђокијаде. „Остали смо верни том духу шаљивог карактера, али смо ипак одлучили да га померимо у вечерње сате, након што деца оду кући. На тај начин смо успели да задржимо веселу атмосферу, а да притом не нарушимо породични карактер Ђорђијаде,“ закључује Иванов.
Ђорђијада је још једном показала да мале заједнице попут Белегиша могу постати центар занимљивих и оригиналних догађаја, а име Ђорђе, које доминира овим крајем, и даље остаје симбол окупљања, забаве и здравог такмичарског духа.
Текст и фотографије: Данијел Кулачин