АГРАРНА ПОЛИТИКА
Од Вучића и Недимовића траже интервентни откуп јунади
Товљачи јунади траже помоћ од председника државе Александра Вучића и министра пољопривреде Бранислава Недимовића, јер су наговорени на тов јунади уз обећање да ће бити купаца, а њих нема. То је било само обећање, а сад је очекивање.
Откупне цене јунади су од 1,20 до 1,80 евра за килограм живе мере ову грану говедарства доводе до губитака и прекидања производње и поред значајних подстицаја државе. Кланичари и накупци јунад плаћају за 30 до 60 дана. Три деценије се у Србији чекало да крене тов јунади, и сада када су сточари наговорени да мало напуне стаје, имамо вишкове. Вишкови су последица лоше аграрне политике и неприпремљених мера за продају товних јунади.
Некадашња Југославија је била успешна и у продаји јунади, јер је имала тржиште бившег несврстаног света. И док креатори агроекономске политке једно причају сточарима (има их око 440.000) у земљи, резултати су сасвим другачији. Најбоља чињеница је да ЕУ увози из Бразила и Аргентине око 700.000 тона јунећег меса, а да Србија која производи годишње око 76.000 тона не може да га прода. То је неспособност оних који воде сточарство. Било је пре десетак година покушаја са економским амбасадорима, али су били лоши кадрови тако да није било резултата и сви су повучени. Дошли су нови креатори, али бољитка нема.
Да подсетимо, само је СФРЈ у време распада земље извезла у свет 54.450 тона ,,беби бифа“, а од тога је више од 30.000 тона било из Србије. После тога, када је нестала Југославија и када су смањени њени контакти са несврстаним светом, смањио се тов стоке у Србији. Тренутно у стајама има око 878.000 говеда, и то је најмање за последњих неколико деценија. Најбољи доказ такве чињенице је податак да Србија од 1996. године има дозволу од ЕУ за годишњи извоз ,,беби бифа“ од 8.875 тона годишње у ЕУ. Тој бројци се никада није примакла. Стаје су нам све до недавно биле потпуно празне. Доказ је и податак да је 2015. године у свет извезено само 315 тона ,,беби бифа“. Све до ове године то се кретало највише од 400 тона годишње. Дакле, 100 пута мање него пре три деценије.
Пољопривреду Србије од 2000. године до данас водило је 13 министара. Актуелни министар је пре две године био у Турској, наводно договорио дугорочни извоз јунади, па је прво било договорено да се извезе 3.000 тона, затим 5.000 тона, чак се говорило о 7.000 тона.
Према подацима Задружног савеза Србије у то време у стајама је било око 12.000 јунади. Све је поклано и – извезено у Турску. Турска цени јунад из Србије , па им је плаћала чак 30 одсто више него другима. Због бољег квалитета, јер нису се хранили са ГМО производима. Иначе, Труска је у тој години купила више од 54.000 тона. Свима је тона плаћана по 3.900 долара, а Србији 5.400 долара.
Обећање народу у Србији је било да тове јунад, да је то дугорочно решење са Турском и Кином. Чак је обећано да ће бити боља продаја него некада у време СФРЈ у сарадњи са тадашњим несврстаним светом. Сточари су опет поверовали властима и напунили стаје, кренуо је тов али, када су телад постала јунад, стигла тежину од 450 килогама по јединки, што је време за продају, купаца није било, а ни политичара који су их наговарали на тов обећавајући да ће се продавати на тржишту Турске од 70 милиона потрошача и Кине која има 1,3 милијарде становника. Нема их ни данас. Јунад прелази тежину од 650 килограма и тов доноси чисте губитке!
Удружење „Агропрофит”, које окупља око 130 одгајивача јунади, најавило је предлог мера за превазилажење ситуације у товном говедарству, а данас је то учинила Унија пољопривредника из Сремске Митровице. Они су се са молбом за интервенцију државе обратили Александру Вучићу и министру пољопривреде Браниславу Недимовићу. Унија пољопривредних произвођача истиче да је недостатак извоза јунади бројне породице и газдинства у Србији довео до намере да напусте ову производњу и поред изузетне подршке државе, јер држава је била прискочила у помоћ, по повољној цени је узела око 6.000 јунади у замену за кукуруз.
Али, њима не треба кукуруз да би хранили преосталу јунад и тако товили нове губитке код стоке која је у стајама.
У саопштењу које су упутили медијима пише:
„Након корисне одлуке о размени кукуруза за живу јунад, која је спроведена пре месец дана, настао је нови вишак од око 11.000 до 12.000 комада јунади. Молимо Вас да одобрите хитно размену кукуруза за најмање 3.500-4.000 комада преко Републичке дирекције за робне резерве“, указао је Чедомир Кецо из удружења. „Сада за продају јунади има велики број газдинстава која до сада нису учествовала у размени. На подручју које покрива Унија полјопривредних произвођача (18 општина) у понуди има око 2.200 грла јунади, што значи да је много већи број у целој Србији. Чак се проценује да у стајама има више од 25.000 јунади која чекају купце. На тов су сточаре наговорили творци акгроекономске политике. Важећу стратегију развоја пољопривреде, донету јула 2014. године, а која важи до 2024. године, писало је 200 наших експерата и она има 145. страна. Стоји у фиокама и не живи у пракси! Док се не реши извоз значајно је да до нове бербе кукуруза што хитније спроведемо размену за род 2019. године“.
,,Министарство пољопривреде и поред контаката које има не може само да реши извоз. Привредна комора Србије је потпуно затајила. То што су нам неке земље обећале, а нису извршиле најаву (Турска, Кина) је велики економски ударац за нас. Није јасно да Кина од нас неће јунеће месо због короне, а увози из Бразила – то није пословно коректно ни у складу пријатељских односа које имамо са овом земљом”, наводи председник Уније сточара Златан Ђурић.
Душан Каназир из Мошорина међу стотину говеда за испоруку тренутно има двадесетак комада јунади у првој класи.
,,Доживео сам да нам накупац нуди 1,5 евра за килограм живе мере јунади и без папира. Не знам шта да кажем. Докле ћу да товим, када су већ сада грла тешка 700 килограма? То што смо обавили кроз размену је било добро, али шта даље? Али, и тај кукуруз који смо добили појела је стока у стајама. Треба да је продамо, треба нам новац за јесењу сетву. Ако нас, који смо учествовали изоставе, ми немамо коме да продамо нашу јунад. Ја и многи сточари сада зависимо од реаговања државе. Штета је за нас велика, јер смо се определили за сточарство. Сад су нас после три деценије наговорили на масован тов обећавајући продају. Када се решимо стада, тешко ћемо неком ускоро поверовати и поново напунити стаје“.
И док Србија има огромне проблеме друге земље немају. Примера ради, Хрватска има у тову око 120.000 јунади. Немају проблема да их продају. Купци су у бившем несврстаном свету, и плаћају им око 2,10 евра по килогаму живе мере. Кажу, нису ни они задовољни јер је 80.000 те телади из увоза. Али, када постану јунад, део се потроши у хотелима, а остало се извози и нема проблема да се продаје. Није велика зарада али за све има купаца.