ФОТО: Живописне улице Јамајке – царство марихуане и Боба Марлија

Очо Риос (фотографија испод) посетио сам у пар наврата прошлог месеца, радећи као фотограф на крузеру Карипска Принцеза (Caribbean Princess).

Чим сам изашао са терминала за крузер, одмах су ме опсели локални таксисти, нудећи ми туре по граду, до локалног водопада, или видиковца. Били су веома упорни, неки су ишли за мном скоро непун минут, покушавајући да ми дају добру понуду за вожњу. Али оно што ме је највише изненадило, било је то, да ми је чак пет таксиста понудило да ми прода марихуану, када сам одбио вожњу. Питали су ме, „да ли хоћеш да пушиш“, или „да ли хоћеш забавну ствар“ (на енглеском „fun stuff“). На улици се није ништа променило. Још најмање тројица таксиста пришла су ми и понудила ми најпре вожњу, а затим и ганџу – што је аутентичан јамајчански израз за марихуану.

Очо Риос је иначе туристички градић од око шеснаест хиљада становника. На његовим улицама могу се видети садржаји за туристе – попут бројних уличних музичара, као и слике сиромаштва, оличене кроз просјаке и једноставне уличне тезге, постављене испред често неугледних објеката.

Улични музичари

Улични продавци на једноставним тезгама

Просјаци на улицама Очо Риоса

Такође, људи на улици могу бити и претерано срдачни према туристима. Жена на слици изнад са леве стране зове се Жанет Џексон. Чим сам прошао поред њеног фризерског салона позвала ме је да уђем унутра и седнем, што сам прихватио – јер сам желео да је питам пар ствари. Према њеном објашњењу марихуана није забрањена, а може се наручити и у неким кафићима и баровима.

-Једном је полиција претукла на смрт једног локалног момка, који се звао Марко, јер је пушио траву на улици. После тога трава је легализована, јер нема смисла да неко буде претучен на смрт зато што пуши траву – објаснила ми је Жанет.

Према подацима доступним на интернету, поседовање до педесет седам грама марихуане на Јамајци је декриминализовано, што значи да се сматра ситним прекршајем, који не подлеже кривичном гоњењу. Трава се може легално купити само у лиценцираним диспанзерима, који више подсећају на кафиће.

Испред једног од таквих кафића снимио сам и фотографију изнад. Човек на слици позива туристе у свој кафић да пуше марихуану, а и сам у левој руци држи један џоинт. Иначе пушење марихуане на јавном месту је забрањено. На улици се често могу видети и путокази ка местима где се марихуана може купити легално, као на фотографији испод.

Бројни чланци на интернету, који су постављени да би информисали туристе који путују на Јамајку, саветују да се марихуана не купује од људи на улици, јер се не зна чега још у њој има, а и куповина марихуане на улици може бити опасна на више начина. Један од локалних људи у Очо Риосу који су ми понудили да ми продају марихуану, пристао је да ми позира за фотографију, за два америчка долара и једну цигарету. У питању је мушкарац са фотографије испод и насловне фотографије.

Осим марихуане на сваком кораку, друга свар коју ће сваки просечан туриста приметити на улицама Очо Риоса јесте то, да је Боб Марли свеприсутна икона. Слике и мурали тог чувеног јамајчанског реге музичара, могу се видети скоро свуда. Рецимо на локалној пијаци, као на фотографији испод.

Пошто су пијаце често места на којима се могу фотографисати најживописнији људи, упутио сам је ка једној од њих са намером да снимим портрет „правог Јамајчанина“. И тако сам упознао човека са доње фотографије.

Зове се Захариах Џонсон и продаје компакт дискове и капе у малој радњи на пијаци. Испоставило се да ја нисам први који је у њему видео слику „правог Јамајчанина“, јер су га људи и раније фотографисали из истог разлога као и ја. Када је био млађи, чак је његов лик завршио и на разгледницама (фотографија испод), које заједно са другим стварима чува у једној папирној коверти.

Тек када сам се упустио у причу са њим, схватио сам да сам имао среће да сретнем правог човека за своју репортажу о Јамајци. Наиме, Захариах је и музичар, који има свој Јутјуб канал, а када је био млађи, према сопственој тврдњи, свирао је са самим Бобом Марлијем. Како каже, повремено је мењао Марилијевог редовног перкусионисту. Као доказ те тврдње понудио ми је исечак своје фотографије из млађих дана објављене у једном немачком часопису (фотографија испод), у којем се појавио у време када је свирао са Марлијем. На фотографији наравно завија марихуану.

-Имам шездесет осам година и већ дуго делимично живим од овог посла који имам на пијаци. Уз то што се бавим и музиком. Боб Марли није био агресивна особа. Није хтео да има ништа са политиком и црквом. Прича се да је користио кокаин, али ја га лично никад нисам видео да узима ту дрогу – присећа се Захариах.

Изгледа да оно што важи на целом свету, важи и на овим егзотичним улицама. Колико год да је на свету порока, сиромаштва и опасности, увек се могу срести они појединци – који се труде да живе смислен живот, у складу са оним што јесу. Око тога се свет окреће.

Фотографије и текст: Милош Павков