„OBZORJA NA TISI“-TRADICIONALNA MUZIČKA NOVOBEČEJSKA MANIFESTACIJA
Tradicionalna manifestacija „Obzorja na Tisi“, održaće se u četvrtak, 27. maja, u Novom Bečeju
Kada su pre skoro tri decenije u Novom Bečeju rođena „Obzorja na Tisi“ posvećena kompozitoru Josifu Marinkoviću, samo su oni najoptimističkiji kulturni poslenici verovali da će ovaj, već u prvim „brojevima“ specifično profilisan festival, postati jedna od najoriginalnijih manifestacija u našem umetničkom životu. Bila je to i prva domaća muzička svečanost koja je skoro sve vreme trajanja dosledno sledila svoju raritetnu formu, a kod onih koji su je redovnije pratili, uvek izazivala posebna, pa i nostalgična osećanja i sećanja. Od početka usmereni na sopstvene izvođačke i autorske snage, a u svom stvaralačkom segmentu privlačeći kompozitore različitih stilskih opredeljenjenja, „Dani Josifa Marinkovića“ iznedrili su značajan broj novih ostvarenja u obliku solo pesme, čija je dalja afirmacija povezana s koncertnom delatnošću ovde otkrivenih ili potvrđenih vokalnih umetnika, i tako na najlogičniji način pokazala opravdanost bijenalno osmišljene festivalske koncepcije.
Ovogodišnje, 29. majsko izdanje je organizovano kao jednodnevni program, s koncertom 12 ostvarenja prijavljenih za Deseti pozivni kompozitorski konkurs za novu solo pesmu i izložbom koja u slavu desetogodišnjice jubilarnog nadmetanja prati prethodnih devet autorskih takmičenja. Autor ove retrospektive je Stevan Davidović, zahvaljujući kom smo pre četiri godine dobili i monografiju posvećenu tada četvrtvekovnom postojanju „Obzorja na Tisi“ kojom je pokazao da je ova manifestacija, svojim odjecima širom zemlje, pa i u inostranstvu, dostigla visoke kriterijume stručnjaka i ljubitelja muzike i u čuvenim svetskim umetničkim centrima.
Stvaralači portret „Dana Josifa Marinkovića“ Stevan Davidović je oslikao izložbom dokumenata, koji su svakako i najautentičniji svedoci njihove istorije, a on je jedan od potpuno retkih kulturnih poslenika koji ih s najvećom posvećenošću prikuplja, sistematizuje, tumači i beleži sve ono što se smatra relevantnim za osvetljavanje zavičajne i srpske baštine. Današnje posmatranje i procenjivanje uloge i koncepta ove, za Novi Bečej, ali i ceo naš muzički i kulturni život dragocene manifestacije, svakako idu u prilog tvrdnji da je ona donela sopstvene standarde u negovanju domaće, prvenstveno vokalne muzike, ali i osvetlila značajne vrednosti srpske muzičke istorije, i, što je posebno važno, a to i ova retrospektiva pokazuje, podstakla stvaranje novih dela.
Davidovićev zadatak kao kreatora ove izložbe, kao i kod prethodnog pisanja monografije, nije bio jednostavan, jer je trebalo iz sveobuhvatnog materijala sa svih devet održanih kompozitorskih takmičenja koji su, počev od prvog autorskog konkursa iz 1996, do ovog desetog, čiji će se odjeci beležiti već posle večerašnjeg objavljivanja rezultata žirija, napraviti lični izbor; a on je, vođen bez sumnje i jakim autorovim autentičnim sećanjima, ali i zabeležim utiscima i onih koji su bili ili učesnici događaja, ili samo njihovi kritičari i posmatrači. Iz tog ugla gledano, mnogi od realizatora prvih Pozivnih kompozitorskih konkursa odrastali su zajedno s njima, bilo kao stvaraoci i interpretatori, bilo kao organizatori i deo publike, koji su tokom vremena postali i posvećeni zaljubljenici umeća pevanja i ljudskog glasa.
Rođeni po ideji Zagorke Jegdić „Dani Josifa Marinkovića“ će se pod njenim uspešnim rukovodstvom rascvetavati i živeti svojih prvih 15 godina, sve do njene prerane smrti. Odmah nazvana i „Obzorja na Tisi“, manifestacija postaje uz Nomus i Somus i naš prvi prolećni festival, a već posle tri godine, 1996, osmišljava i svoj prvi Pozivni kompozitorski konkurs.
Novorođena muzička svečanost logično je i s pravom posvećena kompozitoru Josifu Marinkoviću, rođenom u Vranjevu, a razumljivo je i to što su „Dani Josifa Marinkovića“, kao jedini takav događaj kod nas, organizovani u obliku naizmenične smene Otvorenog takmičenja solo pevača i Pozivnog kompozitorskog konkursa za solo pesmu, budući da je Josif Marinković i rodonačelnik i najznačajniji srpski romantičarski autor ovog delikatnog oblika za glas i klavir. Oba ova programska segmenta podjednako su doprinela usponu naše vokalne umetnosti i svakim novim izdanjem potvrdila neophodnost svog opstanka i trajanja. Iako je poslednjih godina, sticajem okolnosti, poremećen bijenalno koncipiran tok festivala, neosporno je da priličan broj novih plodova na stvaralačkom području solo pesme, a do ovog jubilarnog izdanja je stvoreno njih stotinak, aktivno žive na koncertnoj sceni, ali i da ovde otkriveni, brojni pevački talenti, većinom grade lepe umetničke karijere. Pitajući se često, posebno u ovim pandemijskim danima briga i problema da li smo sve više usmereni na lakše kulturne sadržaje, zabavu i profit, ili na ono što smatramo pravim vrednostima, potrebnim upravo onda kada je najteže, s uverenjem konstatujemo da pripadamo onima koji veruju da će umetnost vratiti svoje mesto i poštovanje, i da će ova sveopšta svetska kriza inicirati i potragu za istinskim kvalitetom. Takođe i da će „Obzorja na Tisi“ s ponosom, i posle treće decenije od nastanka, ostati sastavni deo novobečejskog kulturnog života, a često i najznačajniji događaj sezone u ovom slikovitom i gostoljubivom banatskom gradiću. Takođe, da će za muzički život, mlade pevače ovde afirmisane, i kompozitore prvi put predstavljene u prijatnom i različitim programima primerenom Domu kulture, ostati i izuzetan izvor informacija o autorskim stilovima, izvođaštvu i stvaralaštvu, a skoro 30 godina trajanja, uprkos svemu što nam se dešavalo, najbolje govori o tome koliko su „Dani Josifa Marinkovića“ značajni i potrebni ovoj, i široj kulturnoj sredini.
Marija Adamov
foto:promo (dom kulture Novi Bečej)